Svake godine u Srbiji između 20.000 i 22.000 ljudi doživi moždani udar. Jedna trećina njih premine, jedna trećina ostane nesposobna za samostalan život, a samo između 6.500 i 7.000 pacijenata se u potpunosti oporavi i vrati uobičajenim dnevnim obavezama.
Iako su nekad od ove bolesti patili pacijenti u poznim godinama, u poslednje vreme je primećeno da čak 20 odsto ljudi s moždanim udarom čine oni mlađi od 45 godina. Moždani udar je bolest koja nastaje kao posledica zapušenja krvnog suda u mozgu (ishemijski moždani udar) ili nakon pucanja krvnog suda i moždanog krvarenja (hemoragijski moždani udar). Drugi je nešto ređi, ali i opasniji.
Prema najnovijim istraživanjima naučnika, pacijent pre samog moždanog udara najčešće primećuje rane znake upozorenja koje ili ne prepoznaje, ili ne zna šta da radi u tim situacijama. Ovi rani simptomi su veoma važni zato što u čak 90 odsto slučajeva šlog može da bude sprečen, piše San.
Shutterstock
Lekari Britanske nacionalne zdravstvene službe upozoravaju da se svake decenije nakon 55. godine udvostručuje mogućnost da vas zadesi moždani udar. Zato je veoma važno da svaki čovek bude svestan i poznaje ove rane simptome, posebno ukoliko je u porodici bilo slučajeva moždanog udara, odnosno postoji genetska predispozicija za ovu vrstu bolesti.
Ovo su tri najčešća znaka upozorenja na šlog koji se javljaju sedam dana pre samog moždanog udara.
1. Mini moždani udar
Često ga nazivaju i moždani udar upozorenja jer su njegovi simptomi slični onima koji se javljaju kod pravog moždanog udara (spušteno lice, slabost ruku, iskrivljen govor). Jedina razlika je u tome što ne dovodi do trajnog oštećenja moždanih ćelija kao kod pravog šloga i obično traje samo nekoliko minuta. Većina pacijenata sa ovim stanjem u roku od sedam dana doživi masivni moždani udar.
Možda vas zanima…
2. Glavobolja
Glavobolja je česta i može se javiti iz brojnih razloga, uključujući i dehidraciju. Ali, prema studiji iz 2020. objavljenoj u " Žurnal od hedik and pejn" (The Journal of Headache and Pain), jaka glavobolja se može pojaviti nedelju dana pre moždanog udara. Mnogi pacijenti koji su imali šlog su primetili da su imali izuzetno jake glavobolje pre moždanog udara, koje su često trajale sve dok se ne pojave simptomi moždanog udara, ili su nestale u roku od nekoliko sati nakon šloga. Naučnici su zaključili da iznenadna pojava jakih glavobolja može biti alarm koji upozorava organizam da se približava moždani udar.
3. Treperenje srca
Treće, takođe vrlo važno upozerenje da se približava moždani udar jeste atrijalna fibrilacija ili, kako je pacijenti opisuju, treperenje srca. U pitanju su nepravilni otkucaji srca koji i do pet puta povećavaju rizik od šloga. Ukoliko vam se to dogodi, uzmite lekove (ukoliko koristite terapiju) i odmah kontaktirajte svog lekara. Da biste dobili tačno očitavanje otkucaja srca, idealno bi bilo da proveravate svoj puls svaki dan, po mogućstvu u isto vreme.
Provera pulsa je vrlo jednostavna - stavite prste na unutrašnju stranu zgloba i brojte otkucaja koje osećate tokom 30 sekundi. Zatim pomnožite sa dva da biste dobili ukupan broj otkucaja u minuti. Normalan puls je između 60 i 100 otkucaja u minuti, ali u slučaju atrijalne fibrilacije broj otkucaja se povećava na 140 u minuti.
shutterstock.com
Simptomi moždanog udara
Moždani udar je vrlo opasna i smrtonosna bolest. U slučaju pojave simptoma neophodno je odmah pozvati Hitnu pomo, jer je vreme ključan faktor kako bi se sprečilo veće oštećenje mozga. Najčešći simptomi su:
- oduzetost desne ili leve polovine tela (lica, ruke i noge)
- nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora, ili i jedno i drugo
- spušteno lice, odnosno jedna strana lica je spuštena ili utrnuta, a usta iskrivljena
- trnjenje jedne polovine tela
- nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu
- smetnje vida, duple slike, zbunjenost
Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni ugrušak sprečava dotok krvi i kiseonika u mozak. Kako starimo arterije se sužavaju, ali se ovaj proces ubrzava ukoliko imate rizično ponašanje. Najčešći rizici za sužavanje arterija su:
- pušenje
- gojaznost
- konzumiranje previše alkohola
- visok krvni pritisak
- visok nivo holesterola
- dijabetes
Manje uobičajeni hemoragični moždani udar, odnosno krvarenje u mozgu, jeste najčešće posledica visokog krvnog pritiska.
Komentari (0)