Moždani udar se obično smatra bolešću starijih osoba, ali, u poslednje vreme se pokazalo da je to teško stanje sve češće i kod mladih. Tokom protekle decenije je za 15 odsto porastao broj obolelih od moždanih udara i to kod ljudi starosne dobi od 18 do 44 godine.
Prema najnovijim procenama, više od 800.000 Amerikanaca godišnje dobiće jedan moždani udar i to na svakih 40 sekundi, a koliko je to stanje opasno pokazuje činjenida da ono može da dovede do paralize, gubitka pamćenja, ali i otkazivanja organa. U pitanju je, takođe, peti vodeći uzročnik smrti u SAD, te od njega premine skoro 160.000 ljudi svake godine. Ništa bolja statistika nije ni u Srbiji - svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, a na svakih 60 nego premine od istog stanja, tvrde stručnjaci.
- To je potvrdilo i Društvo neurologa Srbije koje je uradilo istraživanje o iskustvima tercijarnih zdravstvenih ustanova sa neurološkim poremećajima vezanim za kovid infekciju, koje pokazuje da je došlo do povećane učestalosti moždanog udara kod mlađih osoba uz povezanost ovih događaja sa kovid 19 - rekla je prim. dr Marjana Vukićević, neurolog i vd. direktor u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" u Beogradu.
Shutterstock
Moždani udari nastaju kada začepljenje krvnih sudova sprečava krv da dođe do mozga. Problemi sa srcem kao što su visok krvni pritisak i visok holesterol mogu suziti krvne sudove, što dovodi do povećanog rizika od blokada.
Iako je porast zabrinjavajuć, nove smernice Američkog udruženja za srce AHA sugerišu da se 80 odsto moždanih udara može sprečiti ako se ljudi pridržavaju "Life's Essential 8".
Lekari su objavili vodič za prevenciju moždanog udara usred zabrinjavajućeg porasta obolelih.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Rad, objavljen u časopisu Stroke, nastao je kada su se moždani udari kod mladih ljudi povećali za 14,7 odsto između 2011. i 2022. godine. Stručnjaci kažu da iza tog porasta mogu biti faktori poput porasta broja gojaznih, sve veći broj osoba koje pate od visokog krvnog pritiska i zavisnosti, dok drugi veruju da su mladi ljudi skloniji stresu, što ih čini ranjivijim.
Zdrava ishrana
Ishrana bogata mastima, šećerom i kalorijama može da suzi arterije, povećavajući rizik od moždanog udara. Stručnjaci zato insistiraju na mediteranskoj ishrani koja daje prednost sastojcima koji su osnovni proizvodi u mediteranskim zemljama poput Italije i Grčke. To uključuje cela zrna, nemasne proteine poput ribe, zdrave masti poput maslinovog ulja, biljne proteine poput sočiva i orašastih plodova.
AHA je takođe predložila da se smanji unos natrijuma i da se on zameni hranom bogatom kalijumom, jer se pokazalo da ovaj drugi element pomaže opuštanju krvnih sudova i telu da se oslobodi viška natrijuma, snižavajući krvni pritisak.
Shutterstock
Namirnice sa visokim sadržajem kalijuma su banane i kajsije, a od povrća slatki krompir i riba poput bakalara.
Previše soli
CDC procenjuje da devet od 10 Amerikanaca konzumira previše soli - u proseku 3.400 miligrama. Ovo je za jednu trećinu više od dnevne preporučene granice AHA od 2.300.
Vežbanje
Stručnjaci su takođe preporučili najmanje 150 minuta vežbanja nedeljno.
Fizička aktivnost
Pokazalo se da fizička aktivnost smanjuje krvni pritisak, holesterol, upale, utiče na smanjenje kilaže, poboljšava funkciju krvnih sudova i pomaže kod insulinske rezistencije. Lekari su preporučili 150 minuta umerene aktivnosti, kao što je brzo hodanje, ili 75 minuta energične aktivnosti, kao što je trčanje (na nedeljnom nivou).
Shutterstock
Međutim, primetili su da je bilo koja fizička aktivnost bolja od nikakve i sugerisali da lagana fizička aktivnost takođe može imati koristi. Studija objavljena prošle godine u JAMA, na primer, pokazala je da samo tri kratka treninga dnevno smanjuju rizik od smrti od srčanih bolesti za skoro 50 odsto.
Mršavljenje
Gubitak težine je takođe savet za smanjenje rizika od moždanog udara.
Studija australijskih istraživača je otkrila da pacijenti s dijabetesom na semaglutidu - aktivnom sastojku u Ozempiku i Vegoviju - imaju 29 odsto manje šanse da umru od srčanog ili moždanog udara.
Prekid sna
Prekid sna može povećati rizik od moždanog udara. Stručnjaci su ukazali na opstruktivnu apneju u snu, koja dovodi do sužavanja i zatvaranja disajnih puteva tokom spavanja, što dovodi do problema sa disanjem.
Opstruktivna apneja za vreme spavanja povećava rizik od moždanog udara smanjenjem dotoka krvi u mozak i snižavanjem nivoa kiseonika, što može dovesti do promena u krvnim sudovima u mozgu.
unsplash.com
Pušenje
Što se tiče pušenja, stručnjaci su napisali da je upotreba duvana glavni faktor rizika za moždani udar.
Oni su napisali da je upotreba duvana odgovorna za 18 odsto smrtnih slučajeva i invaliditeta od moždanog udara širom sveta, što bi moglo biti zbog 7.000 toksičnih hemikalija u cigaretama koje oštećuju zidove krvnih sudova, uzrokujući otvrdnjavanje arterija. Takođe se pokazalo da nikotin povećava krvni pritisak, a pušenje čini krv lepljivom i ima veću verovatnoću da se zgruša, piše Daily Mail.
Poslednji saveti na listi su bili snižavanje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, što bi se sve moglo uraditi usvajanjem prethodnih predloga.
Prvi simptomi moždanog udara:
- konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti
- oduzetost (paraliza)
- slabost ili utrnulost jedne strane tela
- otežan ili onemogućen govor
- nagla jaka glavobolja
- gubitak vida
- "duple slike"
- gubitak ravnoteže ili vrtoglavica
Komentari (0)