Da li oni koji više treniraju više i jedu, te se odražavanje na kilažu ne vidi? Fitnes instruktor Dejan Hala i nutricionistkinja Tatjana Pejović odgovorili su i rešili dileme.
- Iz mog iskustva bih rekla da su ljudi loše informisani verovatno zato što dobijaju informacije iz neadekvatnih izvora. Gojaznost je multifaktoralno oboljenje, a svako ko želi sebi da pomogne treba da primeni sve principe. Ima slučajeva, postoje osobe koje ekstremno treniraju nadajući se da mogu nekontrolisano jesti, čak i ono što nije poželjno. Ne moramo praviti generalizijaciju - tvrdi nutricionistkinja.
- Mi smo skloni tome da se opustimo više. Što više treneramo imamo taj momenat u glavi da dozvolimo sebi da se malo opustimo i jedemo više. Poenta je ono što pričam klijentima, moramo imati balans. Moramo trenirati zbog zdravlja, a onda i zbog rezultata. Ostavite procenat stvari svog zadovoljstva, ali trudite se da vam put bude trasiran zdravom ishranom - objašnjava Dejan i tvrdi da kad ne trenerimo, mišići atrofiraju.
Shutterstock
Dejan tvrdi da je greška ako mislite da možete jesti nezdravu hranu i trenirati.
- Možemo da se pokrijemo garderobom, ali ispod nje stoji nezadovoljstvo koje tinja. Vraćam se na rečenicu da treniramo zbog zdravlja, pravimo da metabolizam bude jači i da se izbori sa bolestima. Jačamo imunitet - navodi.
Za poslednjih 100 godina gojaznost se udesetostručila, stručnjaci objašnjavaju šta je glavni uzrok tome.
Možda vas zanima…
- Kao što sam rekla, gojaznost nema samo jedan uzrok, danas se tretira kao oboljenje. Jedino pravi tretman gojaznosti je kao bolest, uzroci su mnogobrojni, da li kod jedne osobe postoji jedan, dva ili pet uzroka, to je individualno, ali svakako promene su u stilu života. Manje se krećemo, koristimo automobile, manje se radi fizički, uz digitializaciju smo, uz ekran, telefon, ne idemo napolje, deca se ne igraju kao pre 20, 30 godina. Osim smanjene fizičke aktivnosti imamo velike promene u načinu ishrane opet zbog nedostatka vremena. Danas ustvari svi rade, nekada je mama bila kod kuće i spremala hranu, sad se često pribegava kupovini hrane u pekari, brza hrana, obroci koji nisu izbalansirani, odnosno izbor namirnica je loš. Imamo loše navike upravo grickalicama, deca kad krenu na ekskurziju nose čips, grisine...Manje je zastupljeno povrće, to je nedostatak, slabo procentualno je zastupljeno u ishrani, a na neki način i voće. Kvalitet ishrane je pogoršan - rekla je nutricionistkinja za Prva TV.
Rešenje i trenera i nutricionistkinje je da pazite na ishranu.
Komentari (0)