Odmalena smo mnogo puta čuli kako su oči ogledalo duše i kako po nečijem pogledu možemo da razotkrijemo da li je neko dobar čovek ili neko koga se treba paziti.
I pored značajnog napretka nauke, poreklo boje očiju i danas je fascinantno, pa čak i misteriozno. Stručnjaci Klivlendske klinike sugerišu da je boja očiju poput otiska prsta, jer na svetu ne postoje dve osobe koje imaju istu boju očiju.
Kako se određuje boja očiju?
- Boja očiju zavisi od količine, vrste i distribucije melanina ili pigmenta u šarenici oka – kaže vanredna profesorka Bler Stivens, klinički genetski savetnik i direktor usluga prenatalnog genetskog savetovanja na Medicinskoj školi u Hjustonu.
Prema njenim rečima, proizvodnja melanina je određena nečijim genetskim informacijama, koje nasleđujemo od roditelja.
- Boja očiju se smatra „poligenskom“ osobinom, što znači da je uključeno nekoliko gena. U tom cilju, neke genetske varijante proizvode više melanina, što dovodi do tamnije boje, dok druge genetske varijante proizvode manje melanina, što dovodi do svetlije boje očiju - istakla je Stivens za za Foks Njuz Didžital, a prenosi Njujork post.
shutterstock.com
Možda vas zanima…
Zašto se boja očiju kod beba menja?
Profesorka Stivens dala je odgovor i na ovo pitanje:
- To se događa zato što proizvodnja melanina nastavlja da se razvija posle rođenja.
Šta su recesivni i dominantni geni?
- „Recesivne“ osobine se obično izražavaju samo ako neko nasledi recesivni gen od oba roditelja. S druge strane, „dominantna“ osobina nasleđena od samo jednog roditelja može da prikrije recesivnu osobinu od drugog roditelja. Smatra se da je smeđa boja očiju dominantna u odnosu na plavu boju očiju – objasnila je Stivensova.
Ona je dominaciju braon očiju nad plavim očima objasnila na praktičan način:
- Primera radi, ako imate plavu boju i pomešate je sa braon bojom, dobijena boja će izgledati više braon nego plava.
shutterstock.com
Šta ako jedan roditelj ima smeđe oči, a drugi zelene, a dete ima plave oči? Kako je moguće da se tako nešto dešava?
Iako se smatra da je smeđa boja očiju dominantna u odnosu na plavu, Stivens je naglasila da imamo dve kopije svakog gena - po jednu od svakog roditelja - i da je više gena uključeno u određivanje boje očiju.
- To znači da postoji mnogo kombinacija gena koje deca mogu da naslede od svojih roditelja. Zamislite paletu vodenih boja koja ima neke opcije plave, zelene i braon boje. Da li jedan roditelj obično ima dominantne gene za boju očiju i druge osobine poput boje kose ili boje kože? Boja očiju, boja kose i boje kože utiču na melanin ili pigment koji proizvode naša tela. Dakle, ako osoba ima različite gene za melanin koji proizvode velike količine melanina, veća je verovatnoća da će imati tamniju boju očiju, kose i boje kože nego neko ko ima gene koji proizvode manje količine melanina – objasnila je profesorka Stivens i naglasila da naši geni diktiraju vrstu, strukturu i količinu melanina.
Međutim, postoje neki geni koji utiču na boju kose, a koji možda ne utiču na boju očiju i obratno, istakla je profesorka.
Poznato je da braća i sestre mogu da imaju različite boje očiju. Stivensova to objašnjava na sledeći način:
- To će zavisiti od mešanja gena koje je nasledio svaki brat, odnosno sestra.
Koja je najčešća boja očiju od svih?
Na vrhu liste su oči braon boje; ovu boju očiju ima najviše ljudi na planeti. Najređa boja očiju je zelena, a pre zelenookih na listu su plavooki i sivooki ljudi. Oči boje lešnika, odnosno kombinacije braon i zelene boje, ima 18 odsto državljana Sjedinjenih Američkih Država.
Očigledno, obrazac nasleđivanja za određivanje boje očiju je veoma složen, a pred genetičarima su nova istraživanja koja će bliže rasvetliti ovu problematiku.
Zanimljivo je, takođe, da se boja očiju ne može pouzdano predvideti genetskim testiranjem.
Komentari (0)