Koliko vam se puta desilo da negde u gradu sretnete nekoga i shvatite kako ga poznajete, a ne znate odakle? Još gora situacija je ući u priču sa takvim osobama i dok one savršeno znaju kako su vas upoznale ili gde su vas srele, vama je i dalje nejasno. Pokušavate na razne načine da izvučete neke informacije koje bi vam otkrile misteriju, ali bezuspešno.
Roberta Daini, profesorka neuropsihologije na Univrzitetu Milano- Bicoka, napominje da ljudi potcenjuju koliko je teško našem mozgu da percipira objekat, životinju ili osobu jer je mehanizam besprekoran, prenosi vice.com.
- Možda mislite da je percepcija jednostavan proces, ali je zapravo veoma složen, jer otvaramo oči i odmah prepoznajemo stvari - ističe ona.
To se posebno odnosi na lica koja je zbog različitih karakteristika teško razlikovati u odnosu na objekte koji nisu tako komplikovani za prepoznavanje. Prema rečima Dainijeve, lica su toliko slična da ih možemo razlikovati samo analizom razlike boje očiju ili oblika usana kao što je prepoznavanje objekata gledajući njihove manje sastavne delove (šare džempera ili sastavne delove, noga od stola npr.).
shutterstock.com
Od rođenja mi smo ovaj proces naučili da sprovodimo spontano i automatski. Međutim, rezultati mogu da variraju od osobe do osobe, jer je kognitivna sposobnost kod ljudi na različitim nivoima.
Možda vas zanima…
U neuropsihologiji ljudi koji ne zaboravljaju lica nazivaju se super prepoznavačima, dok na drugom kraju spektra postoji stanje poznato kao prosopagnozija. Iako se ne zna koliko je ovo stanje rasprostranjeno, neke studije sugerišu da se između dva i 25 odsto populacije rađa sa prosopangozijom.
Postoje ljudi koji su slepilo lica stekli nakon neke povrede mozga. Ne znači automatski da je nemogućnost prepoznavanja lica i prosopognozija. Neki ljudi imaju veće teškoće, a dugi manje. Nekome se dešava da ne prepozna osobe koje ne viđa često, dok je nekada problem izraženiji i ljudi teško prepoznaju svoje voljene ili zaboravljaju ko su likovi dok gledaju film.
Naučnici smatraju da je ono s čime se mnogi od nas suočavaju kada ne prepoznaju mnoga lica nešto što je u osnovi u našim genima.
Mnogi ljudi su pronaši alternativne načine da relativizuju ovu svoju manu, pa se trude da zapamte nečiju frizuru ili držanje, što im olakšava prepoznavanje sledeći put.
Jedan od pacijenata poznate profesorke je prema njenim rečima uspeo da se seti ko su mu bili učenici na osnovu rasporeda gde su sedeli. Ukoliko želite da saznate da li imate ovo stanje Daini preporučuje test za prepoznavanje lica koji lako dijagnostikuje ovaj problem. Sa druge strane, ako vam to ne predstavlja veliki problem, a znate da imate poteškoća sa prepoznavanjem lica, ne morate da se testirate i dijagnostikujete ovo stanje.
Prema nekim studijama oksitocin bi između ostalog mogao da pomogne u poboljšanju prepoznavanja lica kod ljudi koji su pogođeni ovim stanjem, ali je to istraživanje još u ranoj fazi.
Podizanje svesti kada je ovaj problem u pitanju je najvažnija stvar, smatra Daini i dodaje da se maloj deci koja su pogođena ovim problemom često pogrešno dijagnostikuje autizam.
Komentari (0)