Roditeljski instikt je čudo, jer je u stanju da oseti ili primeti ono što drugi ne bi. Oči roditelja ponekad možda vide i ono čega nema, ali briga o detetu i odgovornost koju preuzimaju njegovim rođenjem, tera ih stalno da osmatraju i primećuju čak i najmanje promene kod svog deteta u njegovom razvoju.
Tako je jedna majka po imenu Šeron Krouter iz Zapadnog Jorkšira, ne sluteći šta se iza toga krije, kod svog sina Harija primetila pege i nekakvu čudnu pigmentaciju ispod pazuha, kada je on imao svega godinu dana. Iako su lekari rekli da su pege potpuno bezazlene, nešto drugo se ispostavilo problematično. Drugi simptomi su pokazali da se kod Harija radi o nečem ozbiljnom i da on nije poput ostale dece.
Harijevo telo je počelo da se transformiše još u detinjstvu i želeo je da zna šta se sa njim dešava. Vidno je bio drugačiji od svojih vršnjaka, a iako su njegovi roditelji činili sve da se on oseća dobro, činjenica je bila da se njegovo telo munjevito menja. Koža mu je bila tanja, vilica drugačija kao i lice.
Hari je rođen kao treće dete i roditelji su mu se maksimalno posvetili, naročito kada su uvideli promene na njemu. Oni su oblizali doktore i tražili različita mišljenja, da bi dečak tek nakon šest godina dobio konačnu dijagnozu. Hari je rođen sa atipičnim sindromom progerije, što znači da prerano stari i da ima simptome koji su tipični za starije ljude poput artritisa, umora, slabe pokretljivosti i osteroporoze.
Iako on sada ima 22 godine i jedini je čovek na svetu sa ovim poremećajem, on je bolest prihvatio sasasvim normalno i o tome priča bez ustezanja i nelagode.
Njegova dnevna terapija podrazumeva mnoštvo lekova, međutim, on je prihvatio da je to deo njegovog života i sa time se dobro nosi. Uprkos situaciji u kojoj se našao, Hari je pozitivan i uživa u životu, što pokazuju njegove aktivnosti i putovanja na koja voli da odlazi. Vreme često provodi sa svojim psom i trudi se da život živi punim plućima.
Možda vas zanima…
Životni vek Harija se ne zna, ali se njegovi roditelji trude da brinu o njemu i da se on zabavlja što je moguće više. Svoj dan Hari ispunjava lepim stvarima. Ne razmišlja o svojoj bolesti i koliko će živeti i na svet gleda sa vedrije strane.
Uprkos različitosti koja ga izdvaja od svojih vršnjaka on se trudi da vodi normalan život koliko je to moguće. Uživa u životu kao i njegovi prijatelji i pokazuje koliko snaga volje i pozitivnosti ume da gura napred, uprkos teškoćama i problemima sa kojima se svi suočavamo.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)