Iv iz Zapadne Australije nikada nije mogla da pretpostavi da će njen dvogodišnji sin, Čarli, koji je do tada bio "srećan" i "drzak" mališan, zapravo boluje od raka mozga. Sve je počelo sa nespretnim pokretima koji su postali sve očiglednije. Iako u početku nije mnogo razmišljala o tome, ubrzo je primetila da Čarli počinje da se žali na glavobolje, da povraća i postaje veoma umoran. A kada je počeo da se hvata za čelo i izgovara "jao", njena intuicija je počela da je upozorava da nešto ozbiljno nije u redu.
- Kao medicinska sestra, sve sam povezala u glavi i znala sam da je ovo nešto u vezi sa njegovim mozgom, rekla je Iv.
Lekari su ga poslali više puta kući
Iako su lekari nekoliko puta tvrdili da nije ništa ozbiljno, Iv nije prestajala da traži odgovore. Porodica je odlučila da ga odvede u dečju bolnicu u Pertu, gde su nakon samo 30 minuta saznali strašnu istinu. Neurohirurg je saopštio da Čarli ima tumor na mozgu.
- Muž i ja smo počeli da plačemo. Bilo je to neopisivo užasan osećaj, kao da mi se srce cepa. Iako sam znala da nešto nije u redu, nisam mogla da verujem da se nešto tako strašno događa mom detetu, prisetila se Iv.
Operacija je bila neizbežna, a samo nekoliko dana kasnije, Čarli je podvrgnut zahvatu tokom kojeg je izvađena izraslina veličine male jabuke na mozgu. Na sreću, 93 procenta tumora je uspešno uklonjeno, dok je ostatak ostavljen kako bi se izbegla trajna oštećenja okolnih područja.
Nakon nekoliko nedelja, dijagnostikovan mu je meduloblastom Grupe 4, maligni tumor koji se razvija u zadnjem delu mozga. Ovaj tumor je veoma agresivan, a šanse za oporavak bile su minimalne.
Možda vas zanima…
- Bila sam u dubokom strahu, kao da je to drugi talas očaja. Svaka nada je nestajala, rekla je Iv.
Morao je ponovo da uči da hoda, govori i guta hranu
Tokom devet meseci hemoterapije i šest nedelja zračenja, Čarli je morao da se bori sa ozbiljnim posledicama. Niko od roditelja nije mogao da sakrije bol koji su viđali, gledajući kako njihovo veselo dete postepeno gubi snagu. Čarli je morao ponovo da nauči kako da hoda, govori i guta hranu.
- Bilo je nevjerovatno teško gledati kako se naš zdrav, srećan mališan menja. Nismo znali da li će ikada biti kao pre, kaže Iv.
Danas, nakon završetka tretmana, Čarli i dalje živi sa trajnim posledicama - gubitkom sluha, poteškoćama u govoru, niskom koncentracijom i potrebom za dodatnom pomoći u svakodnevnim aktivnostima. Iako su simptomi očigledni, Iv naglašava da je najvažnije fokusirati se na ono što Čarli može da uradi, umesto na ono što ne može.
- Njegov mozak je oštećen zračenjem, i on će se kognitivno boriti do kraja života. Život će mu biti mnogo teži, ali trudimo se da svaki dan bude blagoslov, kaže Iv.
Čarli sada ima pet godina i ide u vrtić. Dok se fizički ne razlikuje mnogo od svoje vršnjaka, svakodnevno se suočava sa izazovima koje nosi njegovo stanje. Iako je još premlad da shvati ozbiljnost svog stanja, njegova porodica živi od kontrole do kontrole, nadajući se najboljem, prenosi Daily Mail (Dejli Mejl).
- U svakom trenutku znamo da se stvari mogu promeniti, pa se trudimo da živimo zahvalni za svaki trenutak. Zahvalnost nas nosi kroz teške dane, zaključuje Iv.
Deljenjem svoje priče, Iv se nada da će podići svest o raku u detinjstvu i podsetiti ljude na teškoće s kojima se suočavaju porodice koje se bore sa ovim strašnim bolešću.
Komentari (0)