Da li imate nos kao mama, visinu kao tata ili kosu koja ne liči ni na jednog člana porodice? Nasleđene osobine su mnogo kompleksnije od onoga što na prvi pogled deluje jednostavno. U telu imamo oko 20.000 gena, od kojih polovinu nasledimo od majke, a polovinu od oca. Ovi geni utiču na sve, od boje očiju i kože do rizika od bolesti.
Ali geni nisu uvek presudna stvar. Mnoge osobine zavise i od spoljašnjih faktora, koji uključuju ishranu, stres, san, okruženje i još mnogo toga. Ipak, naučnici su uspeli da izdvoje određene karakteristike koje imaju jaču vezu sa majčinim ili očevim genom.
Inteligencija (najčešće od majke)
Više studija je pokazalo da geni koji utiču na inteligenciju dolaze pre svega sa X hromozoma, a žene ih imaju dva, dok muškarci samo jedan.
Oksana Kuzmina/Shutterstock
Zato se smatra da je veća verovatnoća da će dete naslediti majčinu inteligenciju. Ipak, genetika igra samo 40 odsto uloge, ostatak dolazi iz okruženja, obrazovanja, stimulacije i životnih okolnosti.
Rizik od raka (od oba roditelja)
Mutacije gena kao što su BRCA1 i BRCA2 mogu se naslediti od oba roditelja. Iako se često povezuju s rizikom od raka dojke i jajnika kod žena, muškarci takođe mogu nositi ove gene i imati povećan rizik od raka prostate, kože ili pankreasa. Zbog toga se naglašava važnost porodične istorije bolesti s obe strane.
Problemi sa snom (češće od majke)
Ako se vrtite celu noć i borite sa nesanicom, moguće je da ste to nasledili od svoje majke. Studije su pokazale genetsku povezanost između nesanice kod dece i problema sa spavanjem koje ima majka.
Možda vas zanima…
Visok holesterol (od mame i tate)
Iako zdravo živite, neki ljudi i dalje imaju visok holesterol, razlog može biti nasledna hiperlipidemija, poremećaj koji se prenosi sa obe strane porodice.
Shutterstock/Syda Productions
Ova stanja su vezana za mutacije u genima LDLR, APOB i PCSK9, i često zahtevaju lekarski nadzor.
Sposobnost koncentracije (majčin uticaj)
Deca čije su majke imale niži nivo serotonina u mozgu imaju i do 2,5 puta veći rizik da kasnije razviju simptome ADHD (deficit pažnje i hiperaktivnosti). To pokazuje koliko je mentalno zdravlje majke tokom trudnoće povezano sa razvojem detetove pažnje.
Problemi sa vidom (genetski sa obe strane)
Određene nasledne bolesti, poput Stargardtove bolesti ili retinitis pigmentose, mogu značajno oštetiti vid. Ove genetske promene se mogu naslediti i od majke i od oca, pa je važno da obratite pažnju na porodičnu istoriju očnih bolesti.
Sklonost gojenju ili mršavljenju (od oba roditelja)
Količina smeđeg masnog tkiva (koje ubrzava metabolizam) često dolazi od majke, dok količinu "loše" bele masti, naročito one koja se skuplja oko organa, možete naslediti od oca. Ipak, genetika nije jedini faktor, na kilažu utiču i hormoni, način ishrane, fizička aktivnost, stres i razne bolesti.
Preuranjen pubertet (može biti očev "potpis")
Ako ste dobili pubertet ranije od vršnjaka (devojčice pre 8. godine, dečaci pre 9.), to može biti povezano sa genetskom mutacijom nasleđenom od oca.
freepik
Jedno istraživanje je identifikovalo specifičan gen koji ubrzava hormonske promene kod dece.
Pamćenje i rizik od demencije (nasledno sa majčine strane)
Studije su pokazale da su deca čije su majke imale Alchajmerovu bolest u većem riziku da razviju istu bolest u starijem dobu. Zato je posebno važno znati zdravstvenu istoriju majke, kako bi se preventivno delovalo na vreme, kroz ishranu, mentalne vežbe i zdrav način života.
Plodnost kod žena (gen od oca može biti ključan)
Iako zvuči iznenađujuće, genetska greška koju prenosi otac može uticati na to da kod ćerke dođe do poremećaja u razvoju jajnih ćelija, što može rezultirati sterilitetom. Ovaj poremećaj je redak, ali važan za razumevanje određenih problema sa plodnošću.
Gubitak kose (nasleđe nije samo od majke)
Popularna teorija kaže da muškarci nasleđuju ćelavost sa majčine strane. Međutim, istraživanja su pokazala da je to samo delimično tačno, geni povezani sa gubitkom kose nalaze se i na X hromozomu (od majke), ali i na brojnim drugim delovima DNK koji dolaze od oba roditelja.
New Africa/Shutterstock
Neki od tih istih gena povezani su i sa rizikom od srčanih oboljenja kod muškaraca.
Naše telo je rezultat složene genetske slagalice. Iako ne možemo birati koje gene ćemo naslediti, možemo naučiti više o svojoj porodičnoj istoriji, pratiti sopstvene simptome i rizike i preduzeti korake ka zdravijem načinu života. Genetika je početna tačka, ali naše navike, okruženje i izbori mogu napraviti ogromnu razliku.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)