Mrlju od mastila razvili su psiholozi u Velikoj Britaniji kako bi istražili na koji način se moždana obrada vizuelnih informacija razlikuje između ljudi sa ranom psihozom, kod onih sklonih psihozi i kod zdravih ljudi.
Ukoliko neko vidi dete u mrlji od mastila na sledećoj fotografiji to znači da je po sredi osoba sklona halucinacijama i psihozi. To je zato što verovatno ima prediktivniji mozak koji popunjava nedostajuće slike dečje glave i tela. Stručnjaci kažu da je proces koristan – čini nas efikasnim i veštim u stvaranju koherentne slike dvosmislenog i složenog sveta – ali takođe može da natera neke pojedince da vide stvari koje zapravo nisu tamo.
Šta je psihoza?
Psihoza se definiše kao gubitak kontrole nad realnošću. To je stanje obeleženo zabludnim razmišljanjem, halucinacijama - slušnim i vizuelnim - i iracionalnim uverenjima.
Psiholozi su upozorili da će ljudi koji mogu da identifikuju oblik bebe u optičkoj iluziji možda morati da posete terapeuta.
Dve odvojene studije
Jednom studijom ispitivano je da li su psihotična iskustva, kao što su halucinacije i zablude, rezultat preteranog oslanjanja na prethodno znanje prilikom obrade nejasnih senzornih signala, dok su drugom posmatrane zdrave osobe koje su pokazale osobine povezane sa šizotipijom. U pitanju je osobina ličnosti koja može da predvidi psihozu i druge mentalne bolesti.
Dok se prvobitno smatralo da šizotipija ukazuje na rizik od šizofrenije, sada se shvata kao širi pokazatelj sklonosti psihozi.
U prvoj studiji učestvovale su 34 osobe, uključujući 16 zdravih dobrovoljaca i 18 onih za koje se smatra da su u opasnosti od psihoze. Ispitanici su bili usklađeni po godinama i IQ-u, navodi Daily Mail. U drugoj studiji, istraživači su ispitali 40 zdravih ljudi regrutovanih iz okolne zajednice. Obe grupe su pregledale 500 crno-belih dvobojnih slika koje su odabrane zbog poteškoća u interpretaciji, bez prethodnog znanja o tome šta bi mogle biti. Kada je prikazana jasna slika u boji, istraživači su pogledali koliko brzo svaka osoba može prepoznati oblik na crno-beloj fotografiji.
Studija je otkrila da su pojedinci u kliničkoj grupi, oni sa ranim psihotičnim iskustvima, poboljšali svoje prepoznavanje oblika nakon gledanja šablonskih slika u poređenju sa zdravim kontrolama. Konkretno, klinička grupa je pokazala prosečno povećanje performansi od 0,35 nakon pregleda šablona, dok se kontrolna grupa poboljšala za meru od 0,14. To sugeriše da su pojedinci u kliničkoj grupi bili bolji u korišćenju prethodnog znanja za prepoznavanje oblika, iako su se obe grupe u celini poboljšale.
Istraživači su uspeli da razumeju kako se obrada informacija menja kada se pojavljuju rani simptomi psihoze.
Studije pokazuju da su i rana psihoza i sklonost psihozi povezane sa promenom vizuelne obrade, gde se pojedinci više oslanjaju na svoje prethodno znanje nego na nove senzorne informacije.
Rezultati su pokazali da ljudi sa stanjem koje ih već dovodi u opasnost od razvoja halucinacija i deluzija doživljavaju promenu u procesuiranju.
Komentari (0)