Nakon dolaska kući sa novorođenčetom iz porodilišta većina mama se susreće sa brojnim nedoumicama. Proces privikavanja na novu životnu ulogu dodatno zagorčavaju bake, tetke ili svekrve sa svojim teorijama kako se beba gaji. Ako zaista želite da pomognete novopečenoj majci rečenica koja počinje rečima:“ U moje vreme bebe…“ nikad ne treba da izgovorite. U moru nepotrebnih saveta i pitanjima s kojima se zadire u intimu majke pustite je da sama odlučuje o svom detetu a savete delite tek ako vas za to upita.
Ovo je 6 pitanja koje nikako ne bi trebalo da postavljate majci odojčeta čak i kad vam je najbliži rod.
1. Da li dojiš?
Prednosti dojenja nisu samo nutritivne, zdravstvene, imunološke, razvojne već i psihološke, socijalne, ekonomske. Majčino mleko je uvek dostupno i besplatno a količina i sastav mleka su prilagođeni bebi. Većina mama želi da doji ali mnoge u porodilištu ne dobiju adekvatnu pomoć na početku laktacije što za posledicu ima mastitis. Iako su dojke pune mleka beba teško sisa pa mora da se dohranjuje što najčešće za posledicu ima kratak period dojenja. Zato su pitanja da li majka doji bebu izlišna i neumesna jer se nikad ne zna šta je razlog zašto njena beba jede na flašicu.
2. Slabo mleko
Mnoge bake koje su svoju decu gajile pre više decenija i dalje se drže teorije da pojedine žene imaju slabo mleko. To je potpuna zabluda i nedokazana teorija zato što ne postoji slabo, loše ili dobro majčino mleko. Kako je ispričala jedna mama čak joj je svekrva pritiskala bradavice da proveri kakvo joj je mleko?! Majčino mleko ne može biti "slabo" već je baš onakvo kako odgovara detetu. Dohrana se daje po savetu pedijatra a rodbina nije kvalifikovana da određuju šta je dobro ili ne za vaše dete. Nijedan roditelj ne želi da mu dete bude gladno ali nije svakoj mami početak dojenja lak. Ako prokomentarišete da je dete mršavo, ili, još gore, da ga majka izgladnjuje uskraćujući mu dohranu, možete naneti veliku štetu upravo toj bebi. Zato ostavite majke na miru a nedoumice oko dojenja treba da reše stručna lica a ne svekrve i ostala ženska čeljad iz porodice.
3. Zašto ga još dojiš?
Iz nekog razloga, ljudi uzimaju sebi za pravo da procenjuju koliko mama treba dugo da doji. Mnogi smatraju da je 6 meseci smatraju da je taman koliko treba jer beba tada, prema njihovom mišljenju, uveliko jede sve. S druge strane, preporuke SZO su da bebe sisaju do druge godine života a da se tek sa šest meseci počne sa uvođenjem nemlečne ishrane. Kako je ispričala jedna mama ona je dete dojila godinu i po dana. Smatra da je time pomogla detetu ne samo da lepo napreduje već i da ojača imunitet da se lakše nosi sa bolestima. Dojenje bebi pruža i utehu i omogućava da se poveže s majkom. Prestala je sa dojenjem kad je videla da je on za to spreman ali i ona kao majka. A ne kada baba-tetka-strina misli da je za to vreme.
4. Zašto ne utopliš dete
Pretopljavanje beba je neutemeljeni strah baka i deka da će detetu biti hladno i da ga treba utopliti što više. Zbog toga se mnoge mame plaše da otvore prozor posebno zimi što zapravo ima kontraefekat jer je detetu potreban svež vazduh. Zato ne slušajte šta vam kaže okolina već se držite onoga što su rekli pedijatri a to je temperatura u sobi u kojoj je beba treba da bude između 18-22 stepena.
Možda vas zanima…
5. Zašto ne staviš bebu da sedne
Danas se mnogo više zna o razvoju beba nego ranije a informacije su dostupne na svakom koraku. Generacije naših mama su stavljale bebe da sednu okružene jastucima umesto da čekaju da se bebe same posednu. One nisu znale drugačije. To ne znači da treba da se vrši pritisak da mame danas rade isto kao što su radile naše majke i bake tako, jer će detetu tobože biti lakše a ne znajući kakve sve to posledice može da nosi sa sobom. Ako se prate razvojni pokazatelji, vidi se da se bebe tek između sedmog i desetog meseca posednu, njihova kičma za to nije spremna ranije.
6. Zašto beba još ne ide na nošu
Pelene za jednokratnu upotrebu danas su mnogo pristupačnije a održavanje higijene novorođenčeta daleko lakše. Ipak, ostalo je uvreženo mišljenje da čim dete počne da sedi treba da se stavlja na nošu. To postaje naročito nezgodno kada deke i bake čuvaju mališane i počinju da rade po svom uverenju iako se roditelji tome protive. Kako ističu stručnjaci postoji niz znakova koji ukazuju da je dete spremno na navikavanje na nošu. Ako dete ne dopušta da mu se skinu pelene, ako sedne sa punim pelenama, bez znakova neprijatnosti i krije se u ćošku dok kaki sačekajte uprkos dobronamernim savetima.
BONUS VIDEO.
Komentari (0)