Maraja Mils je žena koja je još kao mala usvojena. Odrasla je u Minesoti u divnoj porodici, ali oduvek je maštala o svojim biološkim roditeljima. Znala je da ih može potražiti tek sa 19 godina, kako zakon u Americi i nalaže. Već početkom treće godine srednje škole počela je aktivno da zamišlja ko li su joj otac i majka i na koga od njih dvoje više liči. Znala je samo da su imali oko 20 godina kada su je dobili, pa su se odlučili da je daju na usvajanje. Maraja je oduvek imala razvijenu intuiciju, a ona je prvi put došla do izražaja 2001.
- Direktor je te 2001. godine preko razglasa javio kako su dva aviona udarila u Svetski trgovinski centar. Svi su se uzrujali, ali ja sam se osećala nekako čudno, osetila sam duboku tugu koju nisam mogla da objasnim. Čim sam došla kući rekla sam mami kako mislim da je jedan od mojih bioloških roditelja poginuo u toj tragediji. Nikad pre nisam imala toliko jaku intuiciju. Mama me je uveravala kako su izgledi veoma mali za tako nešto, ali mene je ta misao bukvalno proganjala - kasnije je ispričala Milsova.
Svet će pamtiti tragediju koja je zadesila Ameriku 11. septembra 2001. godine, kada je izvršen najveći teroristički napad ikada, u kom su srušene kule bliznakinje. Maraja je vidno potresena ipak nastavila sa uobičajnim životom.
- U nedeljama koje su usledile moj strah je rastao sve više i više pošto sam čula da ljudi koji su ostali zarobljeni u ruševinama zapravo nemaju šanse da pobegnu. U vestima su govorili o Tomu Bernetu, jednom od putnika koji je poremetio plan terorista da se avionom United flight 93 sruše na Kongres ili Belu kuću. Izvesni Tom je odrastao u blizini, pa su svi pričali o njemu. Videla sam i njegovu fotografiju na vestima - prisetila se ona kasnije.
Maraja je sa 19 godina ponovo potražila zvanično imena roditelja, a budući da je tada imala dovoljno godina za tako nešto, odgovor joj je stigao na kućnu adresu.
- I dan danas se sećam da me je usvojiteljka koju smatram mamom pozvala i rekla mi da odmah posle škole dođem kući. Objasnila mi je da je stigla pošta za mene, ali ju je ona otvorila. Pitala sam je da mi kaže imena roditelja, rekla je da ćemo o tome kada dođem kući. Pitala sam je da mi kaže bar jedno ime, nije želela. Pitala sam da li je osoba poznata, odgovorila je sa "Recimo", onda sam je pitala da li je ta osoba još živa. Kada je rekla da nije, istog trenutka sam osetila da je čovek koji je pokušao da spreči teroristički napad, koji je poginuo tog dana, Tom Bernet, bio zapravo moj otac. Ne znam kako, ali osetila sam to - rekla je devojka.
Možda vas zanima…
Maraja je nakon tog saznanju upala u depresiju. Danima bi buljila u sebe u ogledalu i tražila sličnost sa pokojnim ocem. Žena koja ju je usvojila više nije znala šta da radi, pa je kontaktirala lokalnog sveštenika koji je poznavao njenog biološkog oca. Tako su došli do kontakta njenih bioloških bake i deke.
- Tražila sam neko vreme i mamu, ali nisam uspevala da je nađem. Baku i deku sam upoznala, ali nije bilo one prisnosti koju sam toliko očekivala. Na kraju su prestali totalno da odgovaraju na moje pozive. Jednoga dana pozvala me je moja maćeha, zapravo žena mog pokojnog oca. Objasnila mi je da ona i moj otac imaju 3 ćerke. One su za praznike dolazile ovde kod bake i deke i želele su da me upoznaju. Dogovorile smo se da se nađemo. Bio je to jedan od najsrećnijih dana u mom životu. Sestre su dojurile do mene, uhvatile me za ruke i nisu htele da se odvoje od mene. Njihova toplina je bila upravo ono za čim sam oduvek čeznula - završila je Maraja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)