Nakon suprugove smrti i nekoliko godina nakon razvoda braka jedna žena po imenu Ejmi Su Nejtan slučajno je među stvarima pronašla poklon koji joj muž nikada nije dao. Bilo je to pismo koje je slučajno pronašla na jednoj posebnoj polici. Bila je to polica koja je uvek bila prekrivena gomilom priručnika s uputstvima jer joj je muž bio inženjer, kao i starim školskim udžbenicima i knjigama koje su bile na popisu lektire za decu. Iako je samo delovala prenatrpano, bila je uredna, jedino što ova žena nije mogla da se seti kada ju je poslednji put sređivala i prebirala stvari po njoj. A onda, dogodilo joj se nešto što joj je u vezi sa tom policom preokrenulo život.
- Pomerila sam nekoliko knjiga, prelistavala neke duže nego što sam mislila i vratila ih na sto. Kad sam uzela sledeću knjigu iz nje je ispala koverta boje lavande. Sledeće što se dogodilo bio je kao šamar - počela je Ejmi svoju priču.
Podigla je kovertu na kojoj nije bilo ni imena, ni adrese. Nije bilo ni markice.
- Lagano je bila zatvorena, pa sam je lako otvorila. Šta ako nije bila za mene? Moja kuća, moja polica, moja koverta, zar ne? Mnogi scenariji su mi pali napamet, ali nijedan nije bio tačan. Na spoljnjoj strani kartice koja je bila unutra nalazila se mala, neidentifikovana nacrtana životinjica. Bila je slatka. Iznad nje je bio natpis "Oprosti". A unutra rukopis mog supruga koji je nedavno preminuo. Nisam morala da pogledam potpis, odmah sam znala da je on to pisao. Poznajem taj rukopis od svoje devetnaeste godine - prisetila se Ejmi.
Njen bivši muž umro je dve godine nakon razvoda.
- Opraštala bih mu mnoge stvari, zbog sebe i zbog naše dece. Zbog njih smo održavali zdravu distancu i neobičnu bliskost. Moje deduktivno obrazloženje reklo mi je da je ovo pismo napisano kad smo on i ja još bili uronjeni u šaradu spasavanja braka i nadali se da ćemo opstati zajedno - istakla je ova iznenađena žena.
Možda vas zanima…
Ne znajući datum, niti povod za nastanak pisma, ona nije imala pojma da li to povod ili zahtev za prvu ili poslednju priliku.
- "Žao mi je" - stajalo je još u pismu.
Shutterstock
Njegovo izvinjavanje se nastavilo na dve stranice pisma. Međutim, to u stvari nije bilo priznanje - to je bila molba. Pisao je o njihovoj dugoj porodičnoj istoriji, budućnosti i želji da porodica preživi.
- Naša je porodica preživela, premda ne onako kako je iko od nas zamišljao ili želeo. Naša deca su odrasla i napredovala, uprkos gubitku. S obzirom na okolnosti, sigurna sam da je to ono što bi on želeo. Morala sam da se zapitam šta se dogodilo nakon što je moj bivši suprug napisao to pismo, kad ga je ubacio između knjiga. Je li čekao posebnu priliku da mi ga da? Možda je to bila čestitka za moj rođendan? Godinu dana pre nego što se odselio, kad smo "radili" na našem braku, poklonio mi je sveću za rođendan jer sam volela sveće. To je bila velika stvar za nas oboje. Doduše, njegovi su pokloni tokom gotovo dvadeset naših godina bili stvari koje je on želeo da imam, poklanjao ih je zbog načina na koji je želeo da se oseća kad mi ih uručuje - prisetila se Ejmi.
Dakle, ovakva vrsta darivanja bila mu je nova.
- Možda je godinu dana nakon sveće planirao da mi da čestitku jer je mislio da želim pismeno izvinjenje? Ali, nikad nisam želela izvinjenje. Tad sam htela muža. Možda je to shvatio, predomislio se i sakrio kovertu. Ili je možda bilo teško razbiti njegovu staru naviku darivanja, a pisanje pisma, a zatim skrivanje, uopšte nije imalo nikakve veze sa mnom? Činilo bi se prilično drskim i neopreznim pomisliti da nikada neću pronaći skrivenu kovertu ili da je neko od dece neće pronaći. Istina, nisam bila neka uzorna domaćica. Prošla je verovatno gotovo decenija otkako ga je tamo smestio. Ali, da mu ovo promakne i ne pomeri kad je mogao? - pitala se Ejmi.
shutterstock.com
Tokom dve godine nakon razvoda muž je svake srede uveče pokupio decu i vodio ih na večeru. Uzimao ih je i svaki drugi vikend.
- Razgovarali smo, šalili se, ponekad se posvađali. Da se sećao pisma ne sumnjam da bi ga potražio i uzeo. I dopustila bih mu, verovatno bez previše njuškanja. Šta da sam kovertu pronašla dok je još bio živ? Nedelju ili mesec nakon što je otišao iz našeg doma? Nakon što se ponovno oženio? Da li bi se tada izvinio zbog toga? Da li bi mi tada rekao da sve povlači? Držala sam kovertu oprezno, kao da će mi mastilo poteći na prste i umrljati sadašnji život, ostavljajući neizbrisiv podsetnik na revidirane snove. Bila sam sama već oko osam godina. Ovo pismo je bilo deo moje prošlosti. Samo što zapravo i nije. Ovo pismo nije uspomena. Nisam bila sigurna da mi uopšte pripada. Bila je to greška, propuštena prilika ili poruka spolja - zaključila je Ejmi.
Priznala je da je kovertu pocepala na sitne komadiće, ali ne sa zlobom, niti sa žestinom.
- Bacila sam "konfete" od lavande u kantu za smeće i odložila knjige nazad na policu. I oprostila sebi što sam učinila oboje. Iskrena izvinjenja nisu bila jača strana mog bivšeg supruga, ali činjenica da je uopšte napisao takvo pismo, omogućila mi je da nakon mnogo godina poverujem da nisam potpuno pogrešno procenila muškarca za kog sam se davno udala. I to je bio najbolji poklon koji mi nikad nije dao - napisala je novelistkinja Ejmi Su Netjan za portal Jor tango (Your Tango).
Komentari (0)