Melisa Mejner je bila mlada devojka koja se školovala za medicinsku sestru. Danju je pohađala predavanja, a noću radila kao konobarica kako bi mogla da plati školarinu. Kao i mnogi drugi studenti, borila se s dugovima, umorom i pokušajem da sve stigne.
A, onda je jedne večeri u restioran u kome je radila uz pomoć hodalice polako i oprezno ušao Bendžamin Olvajn. Vremešni starac koji je u to vreme imao 92 godine i dalje je bio bistar uprkos svojim poznim godinama i čovek sa velikim životnim iskustvom.
On je bio praktično redovan gost u restoranu. Uvek ljubazan, s toplim osmehom i vedrim pogledom, nije tražio mnogo, ali je uvek pažljivo posmatrao ljude oko sebe. Bio je, kako su ga mnogi opisivali, "stari gospodin iz kraja" koga svi poštuju. I za to su imali dobar razlog.
Tokom života, Bendžamin je izgradio uspešnu karijeru u biznisu. Nije bio poznata ličnost, ni milijarder, ali je bio neko ko je stekao dovoljno novca i nikad nije zaboravio kako izgleda biti bez ičega. Godinama je diskretno pomagao ljudima iz svoje zajednice bilo da je u pitanju plaćanje računa, nabavka školskog pribora...
Jedne večeri, kada je video umornu Melisu koja ga je usluživala i postavio joj pitanje koje je na trenutak zbunilo mladi devojku.
- Kako planiraš da otplatiš sve studentske dugove? - upitao ju je.
Možda vas zanima…
Melisa je slegnula ramenima i odlučila je da bude iskrena s njim.
- Radiću koliko god treba da ih isplatim. Ne znam tačno kako, ali neću odustati - kazala je ona.
- Melisa, ja ću vrlo rado platiti tvoju školarinu - kazao je mirnim glasom Bendžamin, dok ga je mlada konobarica gledala zbunjeno.
U prvi mah, Melisa je pomislila da se šali. U očima joj se videla neverica i šok, sumnja, pa suze. Nije mogla da poveruje da neko, koga jedva poznaje, može biti toliko velikodušan. Kad ga je upitala šta traži zauzvrat, Bendžamin je kazao - ništa! Melisa je zanemela od šoka.
Kako joj je objasnio vremešni starac pomoć joj je ponudio od srca ne tražeći apsolutno ništa zauzvrat.
- Zaradio sam bogatstvo, ali ne mogu da ponesem ništa sa sbom kad umrem. Ali, ako ostavim trag u životima drugih to se pamti - kazao joj je starac.
Melisa je prihvatila njegovu pomoć, ali ne samo u finansijskom smislu. Prigrlila je i njegovo poverenje što joj je dalo snagu da završi školovanje sa još više volje i entuzijazma. Ona je završila školovanje za medicinsku sestru, ali dobročinstvo Bendžamina nikad nije zaboravila. Zaposlila se u bolnici koja se nalazi nedaleko od kuće gospodina Olvajna i redovno ga je obilazila.
Melisa je danas uzor mladim medicinskim sestrama, posvećena je svom poslu i trudi se da opravda poverenje koje je ukazao Bendžamin koji u njoj nije video samo umornu konobaricu već mladu devojku velikog potencijala. I nije pogrešio.
Komentari (0)