Kad je u pitanju putovanje u Italiju većina ljudi bira Veneciju, Veronu, Toskanu, Firencu ili Rim. Milano najčešće nije na top listi željenih destinacija prosečnog srpskog turiste, ali svakako ga treba posetiti. Kad sam nedavno dobila ponudu da poslovno otputujem u ovaj grad nisam se premišljala ni tren. Doduše, bila sam skeptična verujući da ovaj grad ne može da mi ponudi isto što i, recimo, Rim.
Ali, svaka prilika za putovanje je dobra prilika i valja je iskoristiti, pa makar to trajalo, kao u mom slučaju samo dva dana. Kako je sve bilo isplanirano gotovo u minut ispostavilo se da ću za obilazak grada imati samo tri sata. Šta videti u Milanu za tri sata?
Srećna republika
Odgovor na ovo pitanje namenuo se sam, jer kako što svi putevi vode u Rim, tako i u Milanu sve počinje od čuvene katedrale u centru grada. Milanska katedrala (Duomo di Milano) građena od kraja 14. do sredine 19. veka u gotičkom stilu, a i danas sređuje i ulepšava s obzirom na skele koje su postavljene sa bočne strane. Jedna
od najvećih crkava na svetu i druga po veličini u Italiji. Ispred nje se prostire ogroman trg prepun turista i golubova, ali sve to pada u drugi plan kada pogledate ovu velelepnu građevinu koju zovu i čudo od arhiktekture.
Fasada je prekrivena najfinijim belim mermerom sa italijanskog jezera Mađore, pa sama građevina prosto blješti dok se mermer presijava na suncu. Ukrašena je reljefima, figurama svetaca i mermernim ornamentima koji odaju utisak najfinije čipke, pa se prosto zapitate kako je ljudska ruka ovo isklesala. Kruna cele zbirke je veličanstvena mermerna statua Zlatne Madonine. Ulazak turista u katedralu je dozvoljen po ceni od 16 za samostalni obilazak, odnosno 26 evra ukoliko želite vođenu turu. Ali, s obzirom na ogromu gužvu, a malo vremena ovog puta sam preskočila obilazak unutrašnjosti ove velelepne katedrale.
Srećna republika
Odmah pored katedrale nalazi se čuvena Galleria Vittorio Emanuele II, jedan od najstarijih i verovatno najskupljih šoping-centara na svetu. Sama građevina je arhitektonsko čudo i nosi ime po prvom kralju Italije. Sagrađena je 1877. godine i čim zakočite unutra jasno vam je zašto je ovo mesto sinonim za luksuz.
Sa veličanstvenim staklenim krovom i mozaicima na podu Galerija je mesto luksuznih restorana i prodavnica kao što su Luj Viton, Guči, Prada... U radnjama je najviše Kineza i Apara koji kupuju kao da sutra ne postoji, ali više od blještavih izloga impresioniraju mozaici i stakleni krov kroz koje se prelama svetlost na najčudesniji način.
Možda vas zanima…
U nastavku Trga na kome dominira katedrala u Milanu je čuvena boemska četvrt odnosno ulica Brera koja je samo srce ovog grada. Na neki način podseća na našu Skadarliju, možda zbog kaldrme, ali i neodoljivog šarma. Načičkana je radnjama, kafanicama, a tu je i muzej Pinacoteca di Brera, jednog od najznačajnijih Srećna republika
umetničkih muzeja u Italiji u kome se čuvaju remek-delima velikih majstora poput Rafaela, Karavađa, Bramantea...
U jednoj od poprečnih uličica naišli smo na simpatičan, pravi italijanski restoran za ručak. U ponudi su, naravno, italijanski specijaliteti (pasta, lazanje, pica) ali i dosta đakonija od mesa, rižoto, vegeterijanski i veganski obroci što bi se reklo za svakog po nešto. Odabrala sam lazanje sa ručno pravljenim, domaćim testom, čašu vina (ne znam koje je bilo, ali je bilo fantastično) i panakotu sa jagodama koja se bukvalno topi u ustima.
A, posle ručka, naravno kafa i to espreso. Iskreno, nisam ljubitelj espresa i pijem ga isključivo u Italiji gde ima potpuno drugačiji ukus. U razgovoru sa jednom poznanicom došli smo do zaključka da je u pitanju voda u Italiji, jer sve drugo možete da kupite i ponesete kući. Kako je tog popodneva bilo sunačno sa 20 stepeni odabrali smo jedan maleni kafić sa prelepom baštom u blizini katedrale. Ušuškan i sakriven od pogleda, pa samim tim i navale turista nudio je uživanje u suncu na italijanski način. Ali, avaj.
Ako niste znali, a možda i jeste, u Milanu je strogo zabranjeno pušenje u svim zatvorenim prostorijama. U baštama kafića je uglavnom dozvoljena upotreba elektronskih cigareta, ali klasične nikako. Ako baš ne možete bez cigarete uz kafu (kao ja nažalost) onda morate da se odaljite minimum tri mestra od ostalih gostiju. Tako da sam se pomerila uz jedan zidić, a konobar se sažalio i doneo mi malu plastičnu čašu sa vodom pošto pepeljare nemaju. Ali, čak ni to što sam se osećala kao napušteno kuče nije pokvarilo uživanje u kafi i milanskom suncu. Još jedan razlog više da ostavim duvan.
Nakon kafe je usledio nastavak šetnje i upoznavanje grada, a put me je, ni najmanje slučajno, odveo u park Sempione, jedan od najlepših u Evropi. Zelena oaza u srcu grada je najveći javni park u Milanu. Savršeno mesto za predah koje vas štiti od užurbanosti grada, savršeno uređen sa jezerom, akvarijumom, biciklističkim stazama, ali i brojnim skulpturama poznatih umetnika kao što su Arman, Frančesko Barzagi, Đorđo de Kiriko, Antonio Paradizo...
Na izlazu iz parka nalazi se Trijumfalna kapija ili Kapija mira koja je počela da se gradi po po nalogu Napoleona. Veličanstvena građevina postala je simbol nezavisnosti Italije. U blizini se nalaze brojni kafići, restorani prepuni ljudi koji uživaju u sunci, kafi, čaši vina ili piva i razgovoru sa prijateljima. Ovog puta nisam imala vremena za zamak Sforca i druge znamenitosti Milana, ali utisak je da ovaj grad može da
pruži mnogo više nego što se to na prvi pogled čini.
A, cene? Da ne ulazim u detalje manje - više kao u Beogradu, naravno u zavisnosti od toga gde ste seli da
popijete kafu ili da ručate. Uz poznati italijanski šarm, sjajnu hranu, odlično vino i opuštenu atmosferu za metropolu sa 1,3 miliona miliona stanovnika Milano ne treba zaobići kad upoznajete Italiju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)