Velikogospojinski post uvek počinje na Svete mučenike Makaveje 14. avgusta i traje 2 nedelje. Gospojinski post je ustanovljen u znak sećanja na smrt Presvete Bogorodice i dan kada se uspela na nebo, 28. avgusta. Taj dan se u narodu naziva Velika Gospojina, a poznat je kao praznik majki i dece.
Danas su Poklade. To je poslednji dan pred početak svakog od četiri velika posta. Poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta. Zato se u narodu, uz čašu, zdravica na ovaj dan kaže: "Oprosti, ulazimo u post kao u more“, a prisutni odgovaraju „Neka je od boga oprošteno, oprosti i ti meni“.
Tek kada potpuno duhovno svestan i pročišćen čovek prihvati telesni post, biće u stanju da od njega očekuje izvesnu korist. Umerenost pre svega i u svemu je jedno od osnovnih načela, kako posta tako i formule za uravnotežen i skladan, a zdraviji život.
Pixabay
Ispošćivanje organizma deo je kulture pojedinih naroda više vekova. Smatra se da je bio deo nekih medicinskih tretmana u srednjem veku, a sigurno je da se poslednjih godina koristi i kao deo terapije, najčešće kao posebna vrsta detoksikacije organizma. Post podrazumeva odricanje od hrane u određenom periodu. Radi se svesno, snagom volje i radi poboljšanja stanja organizma.
Velikogospojinski post je na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu.
- Moramo biti umereni uvek i u svemu. Bitno je naglasiti da post ne zahteva gladovanje, već odricanje. Posnom hranom mi unosimo slabiju hranu čime i naše strasti i iskušenja padaju u drugi plan. Ma koliko čovek želeo da bude duhovno jak, on se uglavnom potčinjava telesnom zadovoljstvu. Upravo to zadovoljstvo tokom posta zapada u stranu, a duhovnost je ta koja dolazi do izražaja. U početku čoveku teško pada odricanje od hrane, da bi postepeno to prihvatio i na kraju posta se kompletno duhovno i mentalno okrepio - rekao nam je vernik, Saša Ilić.
Možda vas zanima…
- Umerensot je ključ svega. Mi ne možemo da postimo, a da se prejedamo i da jedemo nekontrolisano ribu ili druge namirnice. Odricanjem od hrane čovek u toku posta budi duhovne vrline koje su uspavane. Spokoj koji dolazi na kraju posta i mir sa samim sobom je ključ svega - dodao je on.
pexels.com
Kada uzimamo hranu, telo proizvodi insulin i prerađuje šećere i masti. Sav višak se taloži u organizmu za trenutke kada nema energije dovoljno. Sav taj višak se istroši tokom posta gde telo, morajući nešto da troši, uzima sopstvene zalihe. Na ovom načelu počiva i post u medicinske i zdravstvene svrhe.
- Stručnjaci kažu da se ne treba bojati gladovanja. Dobro je ipak proveriti organizam pre posta, uraditi analize i otići lekaru, a tokom posta kontrolisati stanje organizma. Ukoliko primetite bilo kakve probleme, prestanite sa postom i obratite se lekaru, jer u normalnim situacijama organizam ne bi trebalo da trpi bilo kakve tegobe tokom kratkotrajnog post - stav je struke.
Pixabay
Koristi su mnogobrojne, ali najpre se reguliše nivo šećera u krvi i holesterol. Ono što je još korist je da se smanjuje telesna težina i povećava tonus mišića i energija. Ipak, vodite računa da se nakon posta ne prejedate, već da se postepeno vraćate u normalu. Izgladneo organizam je sklon da taloži sve namirnice ubrzano nakon što je bio izložen izgladnjivanju, što može biti kontraproduktivno.
Post se preporučuje uz određenu vrstu meditacije i psihičkog stava prema svom telu, organizmu i snažnoj volji, veoma je koristan za organizam, pročišćava ga i čini jačim. Duhovni deo pravoslavnog posta, koji podrazumeva odricanje od svih loših misli, mržnje i zlih dela je najbitniji. Takva vrsta posta podrazumeva da je pored fizičkog i psihički deo našeg tela zdrav.
Ukoliko sprovodite post kao pravi vernik onda znate da je ispred fizičkog gladovanja važniji onaj duhovni mir i ravnoteža, a naredne 2 nedelje su idealne za to.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)