Mnogi ljudi koji su na dijeti izbegavaju večeru i gladuju do ujutru, a onda posledica bude prejedanje u ranim jutarnjim časovima. I čini se da je to začarani krug.
Valter Longo, dijetetičar i jedan od direktora na Univerzitetu Južne Kalifornije, smatra da je blagovremeno konzumiranje obroka ključno za duži i zdraviji život. On se zalaže za obilnije ručkove i ranije večere. Podelio je i pravilo "tri sata". On, naime, preporučuje da se večera završi najmanje tri sata pre spavanja. Na primer, ako obično idete na spavanje oko 23 sata, pokušajte da poslednji put jedete do 20 sati.
- Ako odlažete večeru za sve kasnije, poruka sistemu je da i dalje treba da budete aktivni - objasnio je Longo.
Ovo je deo vremenski ograničene strategije ishrane i oblik povremenog posta.
Zagovornici ograničene ishrane stavljaju ceo unos hrane u dvanaestočasovni okvir, omogućavajući sistemu da svari hranu u preostalih dvanaest sati, što možda dovodi do deficita kalorija koji je ključan za mršavljenje. Longo je, takođe, istakao da neki ljudi imaju pogrešnu percepiju kada je reč o obilnosti obroka. Na primer, pojedinci doručkuju izuzetno malo, a onda obilno večeraju. Iako to funkcioniše za pojedince, ovaj stručnjak sugeriše da bi ljudi sa specifičnim simptomima trebalo da se odluče za obilan ručak ranije tokom dana i lakšu večeru.
- Ako obilnije večerate i dobro spavate, vaš holesterol i krvni pritisak su u redu. Ali ako loše spavate i imate zdravstvenih problema, onda imajte obilniji doručak i ručak, a laganu večeru, što je inače najzdraviji obrazac - napomenuo je Vlater Longo.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Adam Kolins, profesor nutricionizma na Univerzitetu u Sariju, predložio je da ljudi povećaju vreme između poslednjeg obroka u danu i prvog obroka sledećeg jutra na oko 12 sati.
- Dopuštate svom telu da pređe u kataboličku fazu, to je kada prelazite na oksidacione masti. Vi trenirate telo da radi: sagoreva ugljene hidrate kada jedete ugljene hidrate, a onda sagoreva masti kada ne uzimate ništa - pojasnio je Kolins.
Ostale preporuke stručnjaka uključuju pretežno vegansku ishranu sa povremenom konzumacijom ribe dva ili triput nedeljno, uz nizak unos proteina, zasićenih masti i šećera, sa određenim količinama koje variraju u zavisnosti od starosti. Maksimalno povećajte unos dobrih masti i složenih ugljenih-hidrata, kao što su žitarice od celih zrna i povrće, vitaminski suplemenati i koristite neprerađene sastojake.
Što se tiče određenih namirnica koje bi mogle da produže životni vek, Valter preporučuje da konzumirate najmanje tri kašike maslinovog ulja dnevno i jednu šaku orašastih plodova. U zavisnosti od vaših godina i težine, stručnjak je predložio potencijalno smanjenje na samo dva obroka dnevno sa dve užine sa niskim sadržajem šećera za mlađe, koji imaju tendenciju da se lako goje. Kada je reč o osobama starijim od 65 godina normalne težine, savetuje se da imaju sva tri obroka dnevno zajedno sa jednom užinom sa niskim sadržajem šećera koja sadrži manje od 100 kalorija, piše "Miror" (Mirror).
Komentari (0)