Sećanje može da bude misteriozno. Određeni životni događaji ostaju jasni u našim mislima bez obzira na to koliko su se davno dogodili, dok epizode od prethodnog dana mogu već biti nejasne i teško nam je da ih se setimo.
Studija objavljena u časopisu "Science" otkriva zašto se to događa. Naučnici su otkrili da mozak ljudi i drugih sisara ima sistem za odabir koja su životna iskustva dovoljno važna da se učvrste u dugoročnu memoriju, a kojima će biti dopušteno da nestanu.
shutterstock.com
Eksperiment na miševima otkrio je da tokom budnih sati ćelije u hipokampusu mozga iskre po specifičnom obrascu zvanom "oštri talasi", koji označavaju važna iskustva za kretanje u dugotrajnu memoriju tokom spavanja.
- Iako je istraživanje sprovedeno na miševima, određeni moždani procesi ostali su gotovo isti kao što su evoluirali sisari, tako da nam nalazi mogu reći mnogo o nama samima - kaže stariji autor studije dr Džordži Buzaki, profesor neuronauke.
Kao deo istraživanja, Buzaki i njegove kolege proveli su miševe kroz lavirint koji je na kraju imao slatku nagradu za one koji su do njega uspešno stigli. U međuvremenu, istraživači su pratili aktivnost nervnih ćelija putem elektroda ugrađenih u mozak glodara koje su unosile podatke u kompjuterske programe. Uočili su da dok su miševi zastali da pojedu svoje poslastice, njihov mozak je stvarao oštre talase koji su se ponavljali čak 20 puta. Dnevna šema talasa oštrih talasa ponavljala se tokom noći, proces koji je iskustvo preselio u dugoročnu memoriju.
Tokom spavanja se iskustva iz budnih sati koja se smatraju važnim pretvaraju u trajna sećanja. Događaji koji su praćeni sa vrlo malo ili nimalo talasa nisu uspeli da stvore trajna sećanja, primetili su istraživači, a prenosi NBC Njuz.
Možda vas zanima…
- Ovaj proces označavanja tokom buđenja je potpuno nesvestan. Mozak odlučuje sam, umesto da mi odlučujemo dobrovoljno - objasnio je autor studije.
Za dugotrajno pamćenje potrebno je opuštanje
Ipak, istraživanje sugeriše da postoje stvari koje možemo da uradimo kako bismo povećali verovatnoću da se memorija trajno sačuva.
- Ako, poput miševa, zastanemo nakon nekog iskustva, to može da nam pomogne da se događaji učvrste i prerastu u dugoročno pamćenje. Potreban nam je period opuštanja, kada ne obraćamo veliku pažnju ni na šta, kako bismo dozvolili da zaiskre takozvani oštri talasi. Taj budni proces je bitan deo stvaranja trajne memorije - istakao je profesor Buzaki.
On je pojasnio da oni koji vole da gledaju TV serije neće moći da se sete svih epizoda izuzev one koju su poslednju pogledali.
- Ako gledate film i želite da ga zapamtite, bolje je da posle odgledanog filma prošetate - preporučuje Buzaki.
shutterstock.com
Događaji praćeni pauzom i električnim udarima u mozgu su oni koji ostaju u dugoročnom pamćenju. Ovaj podatak iznela je Dafna Šohami, direktorka Zukerman instituta Univerziteta Kolumbija.
- Ako posmatrate životinje, možete ih videti kako zastaju tokom dana nakon nekog novog ili nagrađujućeg iskustva. Pre nekoliko godina smo uradili studiju u kojoj su ljudi kretali lavirintom tražeći blago. Ako su dobili blago, verojatnije je da će se setiti nasumičnih predmeta pored kojih su prošli putem - navela je Šohami.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)