Smatra se da čovek trećinu života provede u spavanju. Uz hranu i vodu, san je onaj koji nam je neophodan da bismo uopšte mogli da preguramo dan. Smatra se da je odraslom čoveku dovoljno 7-9 sati sna, dok je kod mališana i dece u razvoju taj broj sati znatno veći. Koliko puta vam se dešavalo da preumorni jedva čekate da utonete u san, ali vas nekontrolisano trzanje tela u tome ometa? Nekada san pamtite do detalja, a nekada vam se čini da ništa niste ni sanjali. Zbog čega je sve zaista tako? Stručnjaci su za Dejli mejl dali neke od glavnih odgovora na ta pitanja.
1. Zašto ujutru imamo loš zadah?
Prilikom spavanja luči se mnogo manje pljuvačke nego tokom budnog stanja. Pljuvačka je zapravo odgovorna za neutralisanje mirisa. Takođe je od velike važnosti pranje zuba pre spavanja. To ne samo da zube čini zdravijim i dugotrajnijim, već će eliminisati naslage na njima i između njih, tako da ta mesta neće postati leglo bakterija i neće pojačati neprijatan jutarnji zadah.
shutterstock.com
2. Zašto se trzamo u snu?
San je stanje u kome smo totalno smireni. Tokom spavanja potrebno je 45 minuta da čovek uđe u REM fazu u kojoj se čvrsto spava i u kojoj nastaju snovi. U toj fazi mišići su opušteni, kao i celo telo, i moglo bi se reći da čovek čvrsto spava. S druge strane, kada smo perumorni, bilo psihički, bilo fizički, dešava nam se da "upadamo" u san prerano. Tu je popularan izraz "zaspaću čim vidim krevet", ali zapravo naše telo nije postiglo stanje opšteg opuštanja. Takođe, nije prošlo 45 do 60 minuta koliko je potrebno da uđemo u REM fazu. U tom slučaju se dešava da REM faza nastupa prerano. Tačnije, čovek već tone u san, ali njegovo telo nije spremno za to, niti su svi mišići opušteni. Iz tog razloga naš um lebdi negde između sna i jave. I dalje smo delom svesni svega, a budući da počinjemo da sanjamo, naše telo reaguje "boreći" se sa tim. Zato se trzamo kada smo premoreni.
3. Zašto imamo podočnjake?
Genetika je uglavnom odgovor na ovo pitanje. Hidriranost, takođe, može da igra ulogu. Iz tog razloga ljudi koji imaju probleme sa bubrezima imaju izraženije podočnjake. Tamni krugovi ispod očiju nisu stvar pigmentacije kože, već se to kroz kožu zapravo vide krvne žile kao posledica dehidracije. S godinama naša koža gubi kolagen, postaje "tanja", i iz kog razloga podočnjaci postaju još očigledniji. Neispavanost, alkohol, suviše kofeina, boravak u klimatizovanim prostorijama ili trljanje očiju samo još više ističu podočnjake. Mnogi glumci će vam otkriti tajnu da je korektor koji uvek nose sa sobom zapravo njihov jedini spas.
FOTO:Shutterstock
4. Zašto pamtimo ili ne pamtimo snove?
Već je rečeno da je potrebno oko 45 do 60 minuta da naše telo i mozak uđu u REM fazu. To je period posle kog počinju snovi. Naš mozak u toj fazi prilično ubrzano radi i tada nastaju snovi. Na svakih 90 minuta se smenjuju faze sanjanja i faze bez snova. Da li san pamtimo ili ne zavisi od perioda kada se probudimo. Budući da su faze u kojima sanjamo i ne sanjamo ciklusne, ukoliko se probudimo usred REM faze najverovatnije ćemo se makar delimično sećati sna. S druge strane, ako se probudimo van te faze, probudićemo se u periodu u kom ne sanjamo i mislićemo da ništa nismo ni sanjali. Takođe, snovi u kojima su emocije jače uvek se pamte više. To je razlog zbog kog često pamtimo noćne more gde je osećanje straha bilo najjače, a manje pamtimo neki prosečan običan san.
5. Da li treba da budimo mesečare?
Postoji staro pravilo koje glasi da mesečare ni u kakvim okolnostima ne treba buditi. Savet je da se treba postarati da se oni ne povrede, ali pustiti ih da "odmesečare" svoje. Nije tačno da bi se usled buđenja mesečara njihov mozak mogao oštetiti, već se radi o tome da se mesečari veoma teško bude. Ukoliko bi neko vikao na njih i pokušao da ih naglo probudi, ništa ne bi uradio, budući da se prvo budi naš "primitivni mozak", dok naša svest i dalje spava. Upravo zato mesečari često ne mogu da razgraniče šta je san, a šta java. Mesečare treba samo tiho navoditi da se vrate u krevet, bez preke potrebe da se bude i bez fizičkog kontakta kako se ne bi zbunjivali.
Možda vas zanima…
pexels.com
Komentari (0)