Pisanje testamenta je najčešće tužan čin jer je osoba koja ga piše svesna neizbežnog kraja života. Testament možete napisati sami ili uz pomoć advokata, a cilj je da zaveštalac pismeno uobliči svoju poslednju želju kako bi bio siguran da će se ispoštovati nakon njegove smrti.
Prilikom pisanja ovog dokumenta potpisnik testamenta to mora da čini po sopstvenoj volji i bez ičijeg pritiska. Testament može da sastavi notar ili sudija na osnovu usmenog kazivanja zaveštalca. U zavisnosti od vrste testamenta, a postoji nekoliko vrsta, ovaj dokument ne mora biti overen kod nadležnih državnih organa, ali je poželjno da bude da ne bi došlo do njegovog obaranja na sudu.
Pravnici savetuju da se prilikom pisanja testamenta izbegnu 2 stvari.
Pixabay.com
1. Pod uslovom da…
Poklon, ali pod određenim uslovima može biti mač sa dve oštrice, upozoravaju stručnjaci. Ukoliko kuću, stan ili novac ostavljate nekome, ali pod uslovom da, recimo, završi fakultet ili se oženi to može da izazove suprotan efekat kod onoga kome je poklon namenjen. Jasno je da cilj ovakvog uslova motivacija osobe da učini ono što zaveštalac testamenta smatra da je dobro za tu osobu. Ali, uslovljavanje vodi ka frustraciji i naslednik kome je poklon namenjen može se oseti da je ucenjen.
Svako ima pravo da raspolaže svojim životom kako želi. Ako je vam je baš stalo do toga da, recimo novac koji ste stekli, bude upotrebljen baš kako želite bolje je da se osnuje zadužbina koju će kontrolisati treće lice. Kad i ako se steknu uslovi koji su navedeni u testamentu osoba koja je dobila stan ili novac može da raspolaže s tim po sopstvenoj želji.
Pixabay.com
2. Oprez sa nekretninama
U Srbiji testamenti se najčešće prave zbog kuće ili stana kako bi se izbegle svađe i sukobi naslednika nakon smrti onog ko je nekretninu ostavio.
Možda vas zanima…
Ukoliko postoji više nekretnina onda je lako pa zaveštalac možete tačno da navede ko od naslednika dobija koji stan ili kuću. Problem nastaje ukoliko je samo jedna nekretnina, a više naslednika.
Na žalost, tada gotovo uvek dolazi do svađa i sukoba najčešće među rođenom braćom i sestrama koji ne mogu da se dogovore kako da podele nekretninu. Ukoliko zaveštalac ne želi da se ovo pitanje rešava na sudskim putem, što je najčešće i najnepovoljnije rešenje, možda bi najbolje bilo da u testamentu navede da se kuća nakon njegove smrti proda, a novac podeli naslednicima.
Testament je moguće promeniti po volji zaveštalca sve dok je živ, psihički uračunljiv i sposoban da samostalno i svesno donosi odluke.
3. Navođenje tačnog iznosa
Ukoliko je volja pisca testamenta da nasledicima raspodeli imovinu na nejednake delove, nikako ne navodite novčani iznos zaostavštine, već stavljajte procente.
Primer za ovakav postupak je roditelj koji je želeo da većinu svoje imovine ostavi sinu koji je brinuo o njemu, dok je manji deo želeo da ostavi mlađem sinu koji ga nije gledao u starosti. Dok je pisao tetament njegova imovina je vredela 250 hiljada evra, pa je naveo da mlađem sinu ostavlja 50.000, a ostatak starijem sinu. Međutim, kada je otac umro, vrednost imovine je pala na samo 75.000 evra, pa je stariji sin na kraju dobio samo 25.000 evra, a to je suprotno želji oca. Tako da je najbolje rešenje korišćenje procenata prilikom raspodele vrednosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)