Španski naučnici su otkrili da sićušne amebe koje žive na povrću mogu da prikriju štetne bakterije kao što je salmonela i zbog toga ih istraživači često opisuju kao „trojanskog konja“. Otkrili su da kontaminacija uključuje bakterije koje mogu izazvati teške probavne bolesti, kao i amebe opasne po zdravlje očiju. Portal Srećna Republika vam donosi zapanjujuće rezultate istraživanja.
Lisnato povrće je najopasnije
Naime, najnovije otkriće zapravo znači da ljudi koji jedu organsko lisnato povrće mogu da budu izloženi riziku od teških bolesti, tvrde istraživači sa Politehničkog univerziteta u Valensiji. Dodaju i da je rizik posebno visok kod lisnatog povrća jer se ono često konzumira ili potpuno neoprano ili nedovoljno očišćeno.
- Opasnost dolazi kada lisnato organsko povrće dođe u kontakt sa stajskim đubrivom ili kanalizacijom i na taj način postane kontaminirano - stoji u istraživanju.
Povrće može biti kontaminirano jednoćelijskim organizmima kao što su slobodnoživuće amebe (Free-Living Amoebae ili skraćeno FLA), koje se hrane bakterijama. Ipak, postoje neke bakterije koje ove amebe ne mogu da svare i upravo tada ti mikroorganizmi predstavljaju pretnju po ljudsko zdravlje.
Glavni autor studije dr Jolanda Moreno, sa Politehničkog univerziteta u Valensiji, objasnila je na koji način to funkcioniše.
- Prisustvo bakterija koje su od značaja za javno zdravlje, a koje se nalaze u slobodnoživućim amebama, sugeriše da su upravo one posrednik koji lako može preneti i patogene mikroorganizme. Oni mogu da dođu do ljudi i da im izazovu zdravstvene probleme preko kontaminiranog organskog povrća. Kontaminacija može nastati kao posledica tretiranja zemljišta organskim đubrivima kao što su stajsko đubrivo, kanalizacioni mulj i voda za navodnjavanje. Lisnato povrće je posebno podložno fekalnoj kontaminaciji zbog svoje blizine zemlji i verovatnoće da ih ljudi konzumiraju bez kuvanja. Naši rezultati takođe naglašavaju potrebu da se javnost edukuje o bezbednoj i pravilnoj upotrebi svežeg organskog povrća, pre nego što ono postane hrana ili u svežem obliku ili blago kuvano - istakla je Morenova.
Zastrašujuća otkrića
Istraživači su koristili metagenomsku tehniku koja identifikuje DNK u svim bakterijama prisutnim unutar slobodnoživućih ameba. Trećina uzoraka (čak 34%) sadržala je 52 vrste bakterija koje potencijalno izazivaju bolesti. Nastale infekcije mogu da izazovu medicinska stanja koja uključuju upalu pluća i gastrointestinalne bolesti.
Vrsta slobodnoživućih ameba koja obično izaziva teške infekcije kod ljudi pronađena je u petini uzoraka povrća, (čak 19%), a u skoro dve trećine uzoraka (čak 63%) identifikovane su vrste koje mogu izazvati slepilo i encefalitis.
Uprkos tim nalazima, autori su primetili da je studija bazirala samo na malom uzorku lisnatog organskog povrća iz jednog grada u Španiji, a potrebne su veće studije iz različitih zemalja da bi se saznalo više o mikrobiološkom kvalitetu i bezbednosti organskog povrća, piše portal Yahoo News.
I klima ispašta zbog organskog uzgoja
Godine 2018. je sprovedeno istraživanje koje je upozorilo da organsko povrće šteti našoj klimi. Naučnici sa Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj izračunali su uticaj količine zemlje koja se koristi za organsku poljoprivredu, što može dovesti do krčenja šuma na drugim mestima u svetu. Otkrili su da proizvodi kao što je organski uzgojen grašak u Švedskoj imaju 50% veći uticaj na životnu sredinu od hrane koja se uzgaja neorganski.
Razlog zašto je organska hrana toliko lošija za klimu jeste što su prinosi po hektaru znatno manji, pre svega zato što se ne koriste đubriva.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)