Popodnevna dremka nije rezervisana samo za bebe - i odraslima može da bude veoma korisna po zdravlje. Naučnici kažu da kratak san usred dana ne treba posmatrati kao lenjost, već kao pametan način da osvežite um i telo. Redovno dremanje donosi dugoročne koristi, naročito u učenju i razlikovanju sličnih informacija.
Najbolje vreme za dremku je popodne, između 14 i 15 časova, kada prirodno opada budnost. Ako ste neispavani, dremka ranije u toku dana je bolja; ako ste odmorni, možete je pomeriti kasnije.
Evo zašto bi trebalo da prigrlite sve blagodeti popodnevnog odmora.
Može da poboljša pamćenje
Istraživanja pokazuju da san igra važnu ulogu u čuvanju uspomena. Dremka može jednako dobro da pomogne pamćenju kao i noćni san – od motorike i čula, do verbalnog pamćenja.
Lakše povezujete stvari
Jedno istraživanje pokazalo je da popodnevna dremka ne samo da pomaže u pamćenju upravo naučenih informacija, već i u njihovu bolju integraciju i povezivanje.
Shutterstock/PV productions
Učesnici koji su u toku dana dremali bolje su povezivali podatke prikupljene pre odmora.
Možda vas zanima…
Može da pomogne na poslu
Kada istu radnu radnju ponavljate tokom dana, performanse opadaju. Kratka dremka vraća fokus i čini vas doslednijim.
Popravlja raspoloženje
Osećate se potišteno? Kratak odmor ili san mogu da podignu raspoloženje, čak i ako ne zaspite i samo ležanje donosi osećaj relaksacije.
Povećava budnost
Umor posle ručka je česta pojava. Dremka od 20 minuta pomaže da savladate pospanost i vratite energiju.
Male dremke - veliki efekti
I 10 minuta sna donosi korist, ali dremke duže od 30 minuta mogu izazvati "inerciju sna" - onaj težak osećaj pospanosti nakon buđenja.
Bolje od kofeina
Ako ste umorni, dremka može biti delotvornija od šolje kafe. Ona više pomaže pamćenju i učenju.
Korisna pred napornu noć
Ako znate da vas čeka noć bez mnogo sna (putovanja, obaveze), bolja priprema je popodnevna dremka nego oslanjanje na kafu.
Smanjuje stres
Kratka dremka od svega pola sata može da učini čuda za vaš organizam - ne samo da smanjuje nivo stresa, već i podstiče regeneraciju tela. Redovno ubacivanje ovakvog odmora u dnevnu rutinu može doprineti jačem imunitetu i većoj otpornosti na svakodnevne izazove.
Dobra je za srce
Ljudi koji dremaju 45 do 60 minuta imaju niži krvni pritisak posle mentalnog stresa. Naučno istraživanje pokazalo je da je popodnevna dremka povezana sa prosečnim padom sistolnog krvnog pritiska za oko 5 mm Hg što je približno učinku blagih antihipertenzivnih terapija.
Podstiče kreativnost
REM faza sna budi delove mozga zadužene za maštu i kreativno rešavanje problema. Dremka može da donese i nove ideje.
Može da poboljša noćni san
Kod starijih osoba, kratka dremka između 13 i 15 časova, u kombinaciji sa laganim vežbanjem, doprinosi kvalitetnijem snu noću.
Pomaže i deci
Kod dece predškolskog uzrasta dremke su ključne za učenje i pamćenje, jer im je kratkoročna memorija ograničena, prenosi vebmd (webmd).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)