Kada govorimo o zdravim mlečnim napicima, dve reči gotovo uvek iskaču u prvi plan - jogurt i kefir. Na prvi pogled slična, a opet različita ova dva napitka zauzimaju posebno mesto u ishrani mnogih naroda. Poznata po svom osvežavajućem ukusu, lakoj svarljivosti i bogatstvu hranljivih materija. Ipak, postavlja se pitanje - ako bismo morali da biramo, šta je zdravije jogurt ili kefir?
Jogurt ima vekovnu tradiciju, a njegovo poreklo vezuje se za nomadske narode sa područja Bliskog istoka i Centralne Azije. Smatra se da su prvi jogurti nastali slučajno fermentacijom mleka u kožnim mehovima koje su ljudi koristili za prenos. Tokom vekova, jogurt je postao nezamenljiv deo ishrane širom sveta, a naročito se odomaćio u balkanskim i mediteranskim kuhinjama.
Kefir, s druge strane, potiče iz planinskih predela Kavkaza. Legenda kaže da su tamošnji stanovnici vekovima čuvali "kefirna zrnca" kao dragocenu tajnu, prenoseći ih s kolena na koleno. Kefirna zrnca zapravo su jedinstvena kombinacija bakterija i kvasaca, koja mu daju specifičan, blago kiseo ukus i penušavu strukturu.
Shutterstock/Microgen
Oba napitka nastaju fermentacijom mleka, ali se procesi razlikuju. Jogurt nastaje zahvaljujući bakterijama Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. One razgrađuju laktozu, čineći jogurt lakše svarljivim od običnog mleka. Bogat je kalcijumom, proteinima i probioticima, što ga čini odličnim saveznikom za zdravlje kostiju i probavni sistem.
Kefir se pravi pomoću kefirnih zrnaca koja sadrže i bakterije i kvasce. Upravo ta kombinacija daje mu prednost. Kefir sadrži širi spektar probiotskih kultura nego jogurt, pa se često naziva i "kraljem probiotskih napitaka". Osim kalcijuma i proteina, sadrži i vitamine B grupe, magnezijum i aminokiseline, a njegova probiotska moć posebno povoljno deluje na crevnu floru.
Brojna istraživanja potvrđuju da oba napitka imaju značajan uticaj na zdravlje. Jogurt je, prema studijama objavljenim u časopisu Nutrition Reviews, povezan sa boljim zdravljem kostiju i manjim rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Redovna konzumacija jogurta doprinosi ravnoteži crevne mikroflore i jačanju imuniteta.
Možda vas zanima…
Kefir, s druge strane prema istraživanjima objavljenim u Frontiers in Microbiology, pokazuje još šire delovanje. Zahvaljujući većem broju probiotskih sojeva, on može pomoći kod digestivnih problema poput sindroma iritabilnog creva, smanjuje upalne procese u organizmu, a neka istraživanja ukazuju i na potencijalnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska i holesterola.
shutterstock.com
I jogurt i kefir imaju svoje mesto u zdravoj ishrani, ali ako govorimo o probiotskoj snazi i raznovrsnosti, kefir nosi blagu prednost. Njegov bogat sastav i kombinacija bakterija i kvasaca čine ga moćnijim saveznikom za probavu i jačanje imuniteta. Jogurt, s druge strane, ostaje sjajan izbor za svakodnevnu upotrebu, naročito za one koji vole blaži ukus i kremastu teksturu.Najbolje je da oba napitka pronađu mesto u vašem frižideru, zato što ova dva zdrava napitka nisu rivali, već dopunjuju jedno drugo i zajedno čine savršen tandem za dobro zdravlje i vitalnost.
Komentari (0)