Na prvi pogled, nadbubrežne žlezde deluju kao sitni i ne naročito važni organi u našem telu. Međutim, istina je potpuno suprotna. Ove male žlezde smeštene iznad bubrega zadužene za stvaranje hormona bez kojih ne bismo mogli normalno da funkcionišemo. One utiču na ravnotežu hormona, izbacivanje viškova iz organizma, ali i na našu sposobnost da se borimo sa stresom.
Iako se nalaze na simetričnim organima, same nadbubrežne žlezde nisu simetrične. Desna ima oblik trougla, dok leva podseća na polumesec. Struktura im je složena i sastoje se od kapsule, kore i moždine, a svaki od ovih delova luči različite hormone, što ih čini jednom od najvažnijih komandnih stanica našeg endokrinog sistema.
Kod muškaraca testosteron se dominantno stvara u testisima, ali kada taj proces oslabi, nadbubrežna žlezda "uskače u pomoć" proizvodeći androstenedion, DHEA i DHEA-S, koji se mogu pretvoriti u testosteron. Kod žena, nadbubrežne žlezde doprinose lučenju estrogena i progesterona hormona koji regulišu plodnost, menstrualni ciklus i raspoloženje.
shutterstock.com/Juliya Shangarey
Jedan od ključnih hormona je kortizol. On ne samo da reguliše ciklus spavanja i buđenja, već utiče na energiju, imunitet i metabolizam. Nije slučajno što ga nazivaju i "hormonom stresa" zato što njegov nivo raste kada smo pod pritiskom i tada pomaže telu da se prilagodi.
Aldosteron poznat i kao čuvar minerala je hormon koji brine o ravnoteži soli i minerala, pa samim tim i o krvnom pritisku i pravilnom radu srca i bubrega. Kada telo prepozna stres, nadbubrežna žlezda reaguje gotovo trenutno. Lučenjem adrenalina, noradrenalina i dopamina, organizam prelazi u stanje "bori se ili beži". Srce brže kuca, krvni pritisak raste, koncentracija postaje oštrija. Ali, ukoliko stres traje predugo nadbubrežne žlezde mogu da se umore.
Dugotrajna izloženost stresu može dovesti do stanja poznatog kao "uspavana" nadbubrežna žlezda ili adrenal fatigue. Tada žlezda više ne proizvodi dovoljno adrenalina, kortizola ili polnih hormona, a posledice su hroničan umor, depresija, slabost, mutan vid i apatija.
Možda vas zanima…
U ozbiljnijim slučajevima, problem može prerasti u tumor nadbubrežne žlezde (adenom). Simptomi zavise od toga koji deo žlezde je zahvaćen. Ako se previše luče polni hormoni, žene mogu razviti izražene muške karakteristike, a kod muškarca je obrnuto. Povećano lučenje kortizola dovodi do specifičnog gojenja u gornjem delu tela, tanke noge, visok pritisak, osteoporozu i depresiju. Kada adenom pojačano stvara adrenalin, posledica su ubrzan rad srca, slabost i grčevi. Problemi sa nadbubrežnim žlezdama se ne manifestuju kod bol i često se otkriju tek na ultrazvučnom pregledu posebno u slučaju tumora kada počne da pritiska okolne organe.
Schutterstock
Rad ovih izuzetno važnih žlezda od koji zavisi normalno funkcionisanje kompletnog organizma može da se olakša posebno kada je uzrok problema stres. Stručnjaci savetuju sledeće:
- Smanjite kofein zato što manje kafe tokom dana rasterećuje hormone
- Koristite kokosovo mleko koje dokazano pomaže radu nadbubrežnih žlezda
- Jedite zdrave masti kao što su omega-3 iz ribe čine čuda za endokrini sistem
- Više povrća, manje voća posebno je korisno zeleno lisnato povrće
- Dodaci ishrani kao što su vitamin B16 i selen imaju značajan efekat na rad ovih žlezda
- Naučite da prepoznate prve znake napetosti i stresa, rešavajte probleme na vreme i ne zaboravite na odmor
Kad nabubrežne žležde rade skladno osećamo se snažno i uravnoteženo. Ali, čim se poremeti njihov ritam, ceo organizam šalje signale upozorenja. Zato je važno da ih čuvamo od stresa, da se više odmoramo i pažljivo biramo hranu koja prija ovim važnim žlezdama u našem organizmu.
Komentari (0)