Kako temperature dostižu vrhunac, lekari apeluju na dodatni oprez, posebno kada je reč o zaštiti kože, zdravlju srca i prevenciji toplotnog udara. Upravo tim povodom, razgovarali smo sa prim. dr Nadom Macurom, jednoj od najuvaženijih lekara, koja je za Srećnu Republiku otkrila savete za borbu protiv letnjih vrućina. Kako da se obučete, čime da zaštitite decu i šta da uradite kada se pojave opekotine, saznajte u nastavku.
Ona je objasnila kako najpravilnije zaštititi kožu od sunca usled predstojećih temperatura, kada je najbolje izlaziti po ovim vrelim danima i da li treba da se pripazimo i kada smo u hladu.
- Ne treba se izlagati suncu i direktno sunčevim zracima u bilo kom delu dana, a pogotovo od 11 do 17 časova. Potrebno je da zaštitite kožu od sunca tako što ćete buti u hladovini. Takođe, čuvajte se refleksije vode ukoliko se nalazite pored reke, jezera, ili u moru. Što ste bliži vodi utoliko je refleksija jača i samim tim možete izgoreti na suncu. Nema direktnog sunčevog zračenja u hladu, na primer ispod suncobrana, ali ipak ima toplote i zato treba pripaziti i na to - rekla nam je doktorka Nada Macura.
Dragan Kadić
Zanimalo nas je i koliko visoke temperature mogu da budu rizične za hronične bolesnike, ali i za one koji se preterano znoje ili ne unose dovoljno tečnosti. Ona je upozorila na dehidraciju i objasnila da u opasnosti može biti i mlađa populacija.
- Pre svega, treba se čuvati dehidracije, odnosno gubitka tečnosti tokom znojenja koja može biti blaža i ozbiljnija. Zbog toga nisu ugroženi samo srčani bolesnici, već gotovo svi, a pogotovo starije osobe. Ukoliko dođe do preteranog gubitka znoja i elektrolita utoliko pre moramo nadoknaditi uzimanjem tečnosti, obavezno vodom, poželjna je i voda sa limunom, ali alkohol nije. Zbog gubitka elektrolita može doći do poremećaja srčanog ritma. Srčanim bolesnicima, i onima koji imaju hipertenziju, preti kolaps ukoliko dugo stoje na suncu zbog širenja krvnih sudova i pada pritiska. Sve su to opasnosti u kojoj se mogu naći i mlađe osobe, a da bi se ista smanjila, kao što sam rekla, od 11 do 17 ne izlaziti bez preke potrebe i ne izlagati se direktno sunčevim zracima - objasnila je Nada Macura.
Deca su izuzetno osetljiva na visoke temperature zato treba preduzeti određene korake.
Možda vas zanima…
- Decu ne treba izlagati sunčevom zračenju pre 17 časova jer je njihova koža osetljiva i nije naviknuta na fizičko dejstvo sunca, i naravno kada izađu na visoke temperature desi se reakcija. Morate koristiti SPF 30 ili 50. Posavetujte sa sa farmaceutom i pedijatrom jer su sva deca različita. Deca koja imaju svetliju kožu, kosu i oči, moraju više da se paze jer su osetljivija od onih koja imaju tamniju - istakla je doktorka Nada Macura.
Shutterstock/verona studio
Takođe, doktorka je objasnila šta je potrebno uraditi kada izgorimo, a onda se osvrnula i na prirodne načine umirenja kože i opekotina.
- Kada smo izloženi suncu mislimo da nam se ništa ne dešava, a zapravo posledice imaju odloženo dejstvo i javljaju se oko 20h. Ljudi često koriste kiselo mleko i duge prirodne načine, ali to nije efikasno, zapravo, najvažnija je dobra priprema kože i to se najefikasnije čini faktorima 50. Isto, izbegavajte direktnu izloženost sunčevom zračenju, pijte dovoljno vode i budite u hladovini - pojasnila je doktorka.
Tvrdi da je najbolje kod opekotina koristiti gazu ili peškir koje je potrebno natopiti hladnom vodom ili prohlađenim čajem od kamilice, i hladiti taj deo tela tokom celog dana, savetuje prim. dr Nada Macura.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecna.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)