Leto je vreme za godišnji odmor i odlazak na more. I koliko god lekari upozoravali na opasnost i štetnost od sunca uvek se može dogoditi da izgorite na suncu ukoliko ne pazite. Kako je za Srećnu Republiku objasnila primarijus dr sci. med. Aleksandra Vojvodić, specijalista dermatovenerologije opekotine od sunca su zapaljenska reakcija kože na prekomerno ultraljubičasto (UV) zračenje, bilo od sunca ili veštačkih izvora poput solarijuma, koje oštećuje ćelije kože u gornjem sloju.
- Sunce emituje tri vrste UV zračenja - UVA, B i C. UVC zrake uglavnom apsorbuje Zemljina atmosfera i ne stižu do nas. Izlaganje UVA zracima, talasnih dužina između 320 i 400 nm, i UVB zracima, talasnih dužina između 295 i 320 nm, može izazvati opekotine od sunca i oštećenje DNK. UVA zraci izazivaju oksidativno oštećenje DNK, dok UVB zrake direktno apsorbuje DNK i indukuje formiranje timin-timin ciklobutan dimera, onemogućavajući pravilnu replikaciju DNK - objasnila je ona.
Prema njenim rečima ovi dimeri pokreću telo da započne odgovor popravke DNK, koji uključuje indukovanje apoptoze (smrti ćelija) i oslobađanje zapaljenskih markera kao što su prostaglandini, reaktivne vrste kiseonika i bradikinin.
- Cilj im je da poprave oštećenu DNK u ćeliji, a onu koju ne mogu da poprave datu ćeliju ubiju, jer će postati maligna i od nje može nastati tumor. Međutim, uvek postoji mogućnost greške u poravci, mogućnost greške u imunskom sistemu, plus što UV zračenje deluje imunosupresivno - smanjuje broj imunskih ćelija u koži i njihovu aktivnost i pravi idealnu sredinu za nastanak tumora - pojasnila je uvažena doktorka.
Kada keratinociti (ćelije kože) otkriju oštećenje DNK u sebi, počinju da proizvode molekule (signale) interleukine, faktore zapaljenja kako bi privukle imunske ćelije u kožu.
- To dovodi do širenja krvnih sudova i njihove povećane propustljivosti, da bi imunske ćelije mogle da dođu u tkivo kože. To se na koži vidi kao crvenilo, toplota, bol. Mogu se stvoriti plikovi ispunjeni tečnošću i ako koža nije dalje izložena zračenju, ovo zapaljenje se polako smiruje. Stvaraju se nove ćelije kože, a umrle ćelije se ljušte i odbacuju - dodala je ona.
Možda vas zanima…
Da bi sprečila oštećenje DNK ćelije kože šalju signal ćelijama koje sadrže pigment melanin (melanocitima) koji daje tamnu boju koži (kao alarm) da ih zaštiti i on se kao suncobran rasporedi iznad jedra ćelije gde čuva genetski material.
- Tamna boja kože je zapravo posledica odbrane kože od sunca. Međutim i ta tamna boja kože koja nastane nije dovoljna da zaštiti kožu od DNK oštećenja, jer ima nivo zatite SPF faktora 2 - naglasila je primarijus dr Vojvodić.
Kako je objasnila rak kože se najčešće viđa na područjima koja su najviše izložena suncu kao što su: ruke, leđa, uši, lice i noge. Kod žena je melanom najčešći na nogama, kod muškaraca na leđima odnosno na regijama koje najviše sunčamo.
- Melanom je najmaligniji tumor kože i jedan od najmalignijih tumora kod čoveka. Drugi tumori kao što su skvamocelularni I bazocelularni karcinomi kože su takođe najzastupljeniji na regijama koje su izložene UV zračenju. Opekotine od sunca udvostručuje rizik od karcinoma kože. Pored toga dovodi do preranog fotostarenja kože, pojavu bora, pega, fleka i oštećenja oka što može dovesti do katarakte - istakla je ona.
Prema njenim rečima ne treba se izgladati suncu kada je najviše UV zračenje. Nošenje zaštitne UV odeće, naočara, šešira, kapa, nanošenje krema i losiona sa zaštitnim faktorom 50 UVA I UVB filterima nije izbor nego je obaveza. Ali, šta se dešava ako ipak zadobijete opekotine od sunca?
- Ako se već desi da koža izgori na suncu na suncu, ona postaje bolna na dodir, crvena, a u težim slučajevima mogu se javiti plikovi, ali i sistemske tegobe mučnina, povraćanje, vrtoglavica, glavobolje... - objasnila je ona.
Shutterstock/Kaspars Grinvalds
Na naše pitanje šta tada može da se uradi, primarijus dr Vojvodić je imala konkretne savete.
- Mogu se uzeti lekovi protiv bolova. Takođe, gelovi protiv bolova koji hlade kožu su vrlo efikasni. Dobro je da prethodno budu rashlađeni u frižideru, losion ili gel od aloe vere ili losion sa kalaminom mogu takođe umiriti upaljenu kožu. Ni jedan proizvod ne sme da sadrži alkohol, jer će dovesti do dodatne iritacije. Pomaže i tuširanje hladnom vodom, držanje peškira natopljenog hladnom vodom po 10 min nekoliko puta dnevno na zahvaćenu kožu takođe može biti od velike pomoći - rekla je uvažena doktorka.
Prilikom sušenje kože peškirom nakon tuširanja nikako ne trljati kožu već je osušiti blagim i nežnim pokretima tapkajući.
- Uzimanje dovoljno tečnosti tokom dana je veoma bitno. Koža koja je izgorela na suncu nema barijeru i gubi se veća količina vode, pa se mora sprečiti dehidratacija. Ukoliko se pojave plikovi nikako ih ne treba dirati, bockati iglicama niti bilo šta slično! Bolje je da se zaštite od pucanja dok se nova koža ne formira ispod njih. Ukoliko ipak dođe do pucanja plikova, najbolje je posetiti lekara. U slučaju da medicinska pomoć nije moguća, okolna koža se može odstraniti malim čistim makazama, a zatim se ta regija očisti blagim sapunom bez iritanasa i vodom, te naneti antibiotsku mast. Moj savet je da je najbolje javiti se lekaru - naglasila je ona.
Prema njeni rečima kod blagih i umerenih opekotina od sunca može da pomogne i prethodno rashlađen 1% hidrokortizon koji se stavlja na zahvaćeno područje tri puta dnevno tokom tri dana. Uz ovo se koristi i dodatna hidratacija kremama i unošenjem dovoljne količine tečnosti.
- Dok god su prisutne opekotine od sunca koža se nikako ne sme izlagati suncu! - naglasila je primarijus dr Vojvodić.
pexels.com
Ukoliko se jave sistemske tegobe medicinska pomoć je neophodna. Javljanje u najbližu zdravstvenu ustanovu je neophodno u sledećim slučajevima:
- pojava konfuzije
- dehidratacija
- infekcija
- povišena temperatura
- povraćanje
- hladna koža
- vrtoglavica
Kako je objasnila primarijus dr Vojvodić opekotine od sunca obično traju od tri do sedam dana, a teži oblici i do dve nedelje, retko duže.
- Ne reaguju svi na isti način na izlaganje suncu. Veća je verovatnoća da će opekotine nastati ukoliko se neko izlaže suncu u periodu između 10 i 16 časova (visoko UV zračenje), ukoliko ima svetlu kožu, uzima određene lekove, kao što su neki diuretici, antibiotici, fluorokinoloni, sulfonamidi, i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), retinoidi. Može biti opasan boravak na velikim nadmorskim visinama (planine) ili na mestima blizu ekvadora kao i u područjima gde postoje ozonske rupe, zatim nekorišćenje odgovarajuće zaštite od sunca kao što je krema za sunčanje... Štite svoju kožu, ne dozvolite da izgori na suncu to je najbolja preventiva i zaštita - poručila je primarijus dr sci. med. Aleksandra Vojvodić, specijalista dermatovenerologije.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)