Disanje u kesu, tzv. boks briding ili taktičko disanje (box breathing) je jedna od najjednostavnijih, a ujedno i najefikasnijih strategija za upravljanje stresom i očuvanje zdravlja srca. Disanje je radnja koju obavljamo automatski, pa o njemu retko razmišljamo. Ipak, svesno disanje može imati snažan pozitivan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje, a naročito na zdravlje srca.
Jedna od najefikasnijih i najjednostavnijih tehnika svesnog disanja je "box breathing" ili taktičko disanje. Prema rečima dr Luize Spadaro, to podrazumeva ritmično disanje po sledećem obrascu:
- udah u trajanju od 4 sekunde
- zadržavanje daha 4 sekunde
- izdah u trajanju od 4 sekunde
- zadržavanje daha nakon izdaha 4 sekunde
Ovaj ciklus se ponavlja najmanje tri minuta i često se koristi neposredno nakon stresnih situacija kako bi se disanje vratilo u ravnotežu.
Dr Spadaro ističe da taktičko disanje smanjuje broj otkucaja srca i krvni pritisak, čime se umanjuje opterećenje srca i krvnih sudova. Takođe, redovno praktikovanje može smanjiti nivo stresa i poboljšati san - faktore koji pozitivno utiču na zdravlje srca.
Možda vas zanima…
Ova tehnika aktivira parasimpatički nervni sistem, odgovoran za opuštanje tela. Aktivacija tog sistema usporava srčani ritam, snižava pritisak i poboljšava varijabilnost otkucaja srca, sve pokazatelji bolje regulacije srca pod stresom.
Dr Mohamad Širazi naglašava da duboko disanje podstiče potpuniju izmenu gasova u plućima - unos više kiseonika i izbacivanje više ugljen-dioksida, što koristi i srcu i plućima. "Box breathing" mogu isprobati svi. Dr Širazi kaže da ovu tehniku koristi i kod kuće, naročito u komunikaciji sa decom.
- Kao otac šestoro dece, često je koristim kad su uznemireni. Kažem: "Hajde da duboko dišemo i brojimo" i to zaista pomaže da se smire i omogućava mirniji razgovor - zaključuje on.
Efikasno upravljanje stresom, bilo uz pomoć "box breathinga" ili ne, ključno je za zdravlje srca.
- Dugotrajan stres podiže nivo upala, krvni pritisak, šećer u krvi i holesterol, a sve to povećava rizik od srčanih bolesti - dodaje dr Širazi.
Hronični stres telo drži u stalnom stanju napetosti, podiže nivo hormona stresa kao što je kortizol, podstiče upalne procese i može izazvati nakupljanje vazduha u arterijama. Istraživanja su pokazala da ljudi sa visokim nivoima akumuliranog stresa imaju znatno veći rizik od ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih oboljenja.
Svi stručnjaci se slažu da stres i anksioznost direktno utiču na način disanja, često nesvesno. U stresnim situacijama ljudi obično dišu plitko i ubrzano, što može smanjiti unos kiseonika, ubrzati otkucaje srca i pogoršati osećaj nelagodnosti.
- Kada plitko dišemo, pluća se ne šire u potpunosti, pa je razmena gasova manje efikasna. To znači manje kiseonika u krvi, brži puls i moguće povećanje pritiska - objašnjava dr Širazi.
Plitko disanje takođe smanjuje snabdevanje mozga kiseonikom, što može uticati na kognitivne funkcije poput koncentracije i donošenja odluka.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)