Odlazak u teretanu je često viđen kao izuzetno pozitivna aktivnost koja može doneti mnoge benefite za zdravlje. Međutim, važno je napomenuti da vežbanje može biti i stresno za organizam. U tom smislu, naporne vežbe mogu povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčani udar i zastoj u radu srca. Zbog toga je ključno da se vežbanje obavlja umereno i da se prave česte pauze tokom treninga.
U vezi sa ovim temama, prof. dr Petar Otašević, specijalista interne medicine sa supspecijalizacijom iz kardiologije, naglašava važnost konsultacije sa lekarima pre nego što se započne sa intenzivnim vežbanjem. On ističe da je preporučljivo da osobe srednjih i starijih godina obave određene zdravstvene provere pre nego što se posvete fizičkoj aktivnosti.
- Vežbanje je nešto što mi lekari svima savetujemo, pored izbegavanja brze hrane i generalno svake hrane koja sadrži veliku količinu masti, šećera ili ugljenih hidrata. Preporuka su redovne vežbe u trajanju do 150 minuta nedeljno, ali to ne mora da bude nužno trening u teretani, već bilo koji vid fizičke aktivnosti po sopstvenom izboru kao što je šetnja, brzi hod, trčanje, vožnja bicikla itd - navodi doktor.
Ipak, kako savetuje, potreban je izvestan oprez i prethodna kontrola, pogotovo kada je reč o populaciji srednjih godina.
- Ukoliko ste u srednjim godinama, pre nego što se odlučite da krenete sa vežbanjem, pogotovo ako planirate odlazak u teretanu, bilo bi dobro da proverite kakvo je vaše opšte zdravstveno stanje, odnosno obavite jedan kardiološki pregled koji podrazumeva proveru pritiska, laboratoriju, EKG i ultrazvuk srca, kako biste utvrdili da li je vežbanje bezbedno za vas i kojim tempom biste trebalo da vežbate - rekao je stručnjak.
Schutterstock/Mihiripix
Kardio sportovi i vežbe, kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla i preskakanje užeta, igraju ključnu ulogu u poboljšanju naše fizičke kondicije. Ove aktivnosti su poznate po tome što povećavaju izdržljivost i omogućavaju telu da postigne bolje rezultate tokom različitih fizičkih napora. On naglašava da redovno praktikovanje ovih vežbi može imati značajne pozitivne učinke, posebno na kardiovaskularni sistem.
Možda vas zanima…
Učestalo vežbanje ovih sportova može doprineti jačanju srca i krvnih sudova, što rezultira boljom cirkulacijom krvi i smanjenim rizikom od različitih srčanih oboljenja. Ove aktivnosti pomažu u održavanju optimalnog krvnog pritiska i smanjenju nivoa holesterola, čime se dodatno poboljšava zdravlje srca.
- Kardio trening ima brojne pozitivne učinke i preporučuje se svima, pod uslovom da intenzitet prilagodite svojoj kondiciji i opštem fizičkom stanju. U pitanju su aerobne vežbe koje zapravo povećavaju našu izdržljivost, a prilikom kojih rade svi mišići, pa i srce. Na taj način, troši se više kiseonika i dolazi do topljenja nagomilanih masti - objašnjava lekar koji još jednom naglašava da pojedine starosne grupe moraju da provere svoje zdravlje pre nego što se odluče da krenu sa vežbanjem, rekao je dr Otašević za Mondo.
Schutterstock/SofikoS
S druge strane, generalni savet stručnjaka jeste je da vodite računa koliko vam brzo radi srce.
- Ne bi trebalo da ide preko maksimalne srčane frekvence koja se računa tako što od 220 oduzmete broj godina. Na primer, ukoliko imate 50 godina, kada taj broj oduzmete od 220, dolazimo do računice da vaše srce ne bi trebalo da kuca brže od 170 udara po minuti, odnosno to je maksimalna gornja granica - naglašava prof. dr Petar Otašević koji zaključuje da što je čovek stariji, maksimalna srčana frekvenca će mu biti sve manja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)