Visok krvni pritisak poznat i kao hipertenzija, može biti veoma ozbiljno stanje. Mnogi ne obraćaju pažnju na simptome kao što je glavobolja, već popiju tabletu protiv bolova misleći da su time rešili problem. I tako godinama, sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija kao što su srčani i moždani udar. Kako visok pritisak nema specifične simptome, a čak i kad se pojeve niko na njih ne obraća pažnju, ovo stanje je nazvano tihi ubica, jer većina pacijenata ni ne zna da živi s povišenim krvnim pritiskom.
Najveći problem u prepoznavanju visokog pritiska je upravo njegova podmuklost. Ljudi koji ne osećaju nikakve simptome obično ni ne razmišljaju o njegovom merenju. Međutim, kardiolozi upozoravaju da ako imate više od 40 godina, višak kilograma i porodičnu predispoziciju za hipertenziju, morate otići kod lekara kako bi se utvrdilo da li i patite od ovog stanja.
Ruslan Huzau/Shutterstock
Pored navedenih, ovo su i ostali rizici za pojavu hipertenzije:
- loša ishrana
- pušenje
- konzumiranje alkohola
- manjak fizičke aktivnosti
- konstantan stres
Iako hipertenzija nema specifične simptome, telo najčešće upozorava da nešto nije u redu, ali većina ljudi najčešće ignoriše ove znake.
Najčešći simptomi koji ukazuju na povišen krvni pritisak su:
- pojava čestih glavobolja
- zamagljen vid
- osećaj pritiska u grudima
Međutim, važno je znati da ovi simptomi nisu specifični za hipertenziju i mogu se javiti i kod drugih stanja. Ali, ukoliko se poajve u kombinaciji sa faktorima rizika, najbolje je da se što pre obratite lekaru. Kako ističu kardiolozi, redovno merenje pritiska je jedina i najbolja preventiva. Naravno, morate znati i koje vrednosti su normalne, a kad treba hitno da se javire lekaru.
Možda vas zanima…
- normalan pristisak - 120/80
- visok pritisak - između 120 i 129 za gornji i preko 80 za donji
- hipertenzija 1. stadijum - 130/80
- hipertenzija 2. stadijum 140/90
- pritisak 180/120 zahteva hitan odlazak kod lekara i medicinsku intervenciju
Kod pojedinih pacijenata dešava se i neobičan fenomen - pritisak je normalan kad su kod kuće, a skače samo kad dođu kod lekara. U pitanju je fenomen "belog mantila", a dijagnoza se postavlja nakon nošenja holtera 24 sata, koji meri aktivnost srca i pritisak tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti, kao i u vreme spavanja.
Shutterstock
Ponekad se dešava da se visok krvi pritisak razvije naglo i, na prvi pogled, bez posebnog razloga. U pitanju je sekundarna hipertenzija koja se javlja kao posledica drugih bolesti, poput oboljenja bubrega, štitne žlezde ili hormonske neravnoteže. Zato je izuzetno važno prepoznati pravi razlog za povišen pritisak, jer se najčešće lečenjem osnovnih oboljenja normalizuje i pristisak.
Ako sumnjate na povišene vrednosti krvnog pritiska, najbolje je da se obratite lekaru opšte prakse koji će vam preporučiti kako da regulišete problem ili će vas poslati na dodatne analize da bi se prepisala adekvatna terapija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)