Hipertenzija, poznata kao tihi ubica, sve je prisutniji problem savremenog društva. Bez simptoma, ona oštećuje zdravlje i često ostaje neprepoznata, što može imati ozbiljne posledice, pa čak i dovesti do smrti. Ovaj zdravstveni problem pogađa više od 1,2 milijarde ljudi širom sveta, ali, kako ističe kardiolog dr Marija Zdravković, hipertenzija se može držati pod kontrolom.
- Najčešći simptomi hipertenzije su glavobolja, umor, pospanost i nedostatak snage. To je ono što je potpuno nespecifično i zbog toga često pacijenti ne posumnjaju da se radi o hipertenziji. Ovi simptomi su česti, posebno kod žena. Žene često boli glava, često to povezujemo sa hormonalnim promenama, koje su kod žena vrlo dinamične u odnosu na muški pol, objašnjava dr Zdravković.
Dr Zdravković savetuje da, kada god se ne osećamo dobro, izmerimo krvni pritisak.
- Postoji tačna definicija koja kaže da bi se nekom odredio krvni pritisak osoba treba da bude odmorna. Meri se petnaest minuta nakon fizičke aktivnosti, u sedećem položaju, napominje kardiolog.
Razlike u krvnom pritisku i kako ih interpretirati
Pacijenti mogu imati različit krvni pritisak na levoj i desnoj ruci. Međutim, dr Zdravković objašnjava da razlika u pritisku ne sme biti veća od deset milimetara živinog stuba. Ako jeste, potrebno je ponoviti merenje i uraditi dodatna ispitivanja.
- Većini ljudi merenje pritiska je neka vrsta stresa. Zato je dobro izmeriti krvni pritisak tri puta zaredom, pa uzeti treću vrednost kad ste se već smirili, savetuje kardiolog.
Možda vas zanima…
Schutterstock
U slučaju iznenadne hipertenzivne krize, kada je pritisak iznad 180/110 milimetara živinog stuba, dr Zdravković savetuje da osoba prvo legne i uzme prepisanu terapiju za "prvu pomoć". Međutim, zbog ozbiljnosti ove situacije, važno je odmah se javiti lekaru ili pozvati hitnu pomoć.
Faza prehipertenzije i potreba za kontrolom
Kada krvni pritisak pokazuje vrednosti u fazi prehipertenzije, lekovi se obično ne prepisuju, ali je važno da pacijent redovno kontroliše pritisak.
Dr Zdravković napominje da je 24-časovna kontrola hipertenzije ključna jer najveći broj moždanih udara dešava se tokom noći, kada pacijenti možda nemaju izražene simptome.
- Apneja je sada u fokusu jer su hipertenzija i to stanje povezani sa moždanim udarom. Pacijent tokom dana nema pritisak, a mi primetimo da on ima oštećenja ciljnih organa (srce, bubrezi, krvni sudovi), iako to ne odgovara vrednostima krvnog pritiska, upozorava dr Zdravković, dodajući da je korisno pitati bračnog partnera da li pacijent tokom noći hrče ili prestaje da diše.
Kako se sprečava srčani udar?
- Neko ko ima optimalan krvni pritisak (120/80), ko nije gurman, nije gojazan, teško da će dobiti infarkt. Srčani udar dobijaju ljudi koji imaju hipertenziju, koji su gojazni, koji imaju neregulisan metabolizam, kao što je i insulinska rezistencija o kojoj se sve više priča, i koji imaju napade hipertenzije, objašnjava dr Zdravković u RTS Ordinaciji.
Dr Zdravković naglašava da hipertenzija može ozbiljno oštetiti organe, posebno bubrege. U najtežim slučajevima, ovo oštećenje može dovesti do potrebe za dijalizom ili transplantacijom bubrega.
Shutterstock/CrispyPork
Takođe, jedan od problema koji se često javlja kod muškaraca kao rezultat visokog krvnog pritiska je erektilna disfunkcija. Dr Zdravković navodi da je visok procenat muškaraca koji su, nakon dvanaest do šesnaest godina, imali erektilnu disfunkciju, potom doživeli infarkt miokarda.
Neredovno uzimanje terapije – ozbiljan problem
- Ljudi se poneki put plaše da piju lekove za krvni pritisak, oni misle da će lekovi da izazovu erektilnu disfunkciju. Onda ili otvoreno kažu da ih ne piju ili krišom ne piju, kaže dr Zdravković, dodajući da redovno uzimanje terapije zapravo može poboljšati erektilnu funkciju.
Za pacijente koji, uprkos redovnoj upotrebi lekova, imaju visoke vrednosti krvnog pritiska, postoji mogućnost da se vrednosti smanje putem specifičnog medicinskog postupka. Ovaj metod podrazumeva upotrebu katetera koji se uvodi u krvne sudove bubrega, gde se radijskim talasima uništavaju centri simpatičkog nervnog sistema, što može značajno smanjiti krvni pritisak.
Dr Zdravković upozorava da osobe koje se nisu redovno bavile sportom, a starije su od 35 godina, ne bi trebalo da kreću u aktivne programe vežbanja bez prethodne kardiološke evaluacije.
Uticaj alkohola i kafe na krvni pritisak
- Alkoholu obara pritisak, širi krvne sudove, ali kasnije pritisak raste, pogotovo ako ste uzeli veće količine. Narednog jutra, posledica je užasna glavobolja koja je rezultat dehidratacije mozga i skoka krvnog pritiska. Ljudi koji redovno konzumiraju veće količine alkohola vremenom razvijaju ozbiljnu hipertenziju, upozorava dr Zdravković.
Takođe, kafa može podići krvni pritisak, pa se preporučuje da se dnevno piju jedna do dve šolje, dok je kod osoba sa normalnim pritiskom, dozvoljeno i do tri šolje.
Kontrola krvnog pritiska i redovno praćenje simptoma ključni su za sprečavanje ozbiljnih komplikacija, uključujući srčane i moždane udare, kao i oštećenje drugih vitalnih organa.
Komentari (0)