U Srbiji svake godine od srčane slabosti oboli oko 22.000 ljudi. Jedan od njih je i Vladimir Volenik, koji je sa samo 39 godina doživeo srčani udar, pri čemu je, nažalost, preminuo, ali su lekari uspeli da ga reanimiraju i vrate u život. Njegova priča o tome kako umalo nije izgubio život, ali se zahvaljujući brzoj intervenciji lekara i svom stilu života vratio među žive, može poslužiti kao ozbiljno upozorenje.
O srčanoj slabosti se ne govori dovoljno u našoj zemlji s obzirom na to koliko ljudi godišnje oboleva, a o tom problemu je više govorila i prof. dr Danijela Zamaklar-Trifunović, kardiolog UKC Srbije.
- Sa 39 godina nisam imao nikakvih simptoma ni naznaka da će se desiti srčani udar, niti da će moj život biti ugrožen. Bio sam potpuno zdrav, radno aktivan, trenirao sam ozbiljno svakog dana i upravo mi je to, na neki način, sačuvalo život - prisetio se Vladimir Volenik, koji je, kako kaže, tada doživeo trenutak koji mu je gotovo oduzeo život.
Srećna republika
Kako se o ovome u našem društvu ne govori dovoljno, Vladimir je znake upozorenja prepoznao iz filmova.
- Što se tiče simptoma, bol u grudima i trnjenje ruke bile su informacije koje sam znao iz filmova i medija. Da nisam znao da su to znakovi srčanog udara, mogao sam da nastavim normalno da vozim, produžim do kuće i ko zna šta bi se desilo - dodaje Vladimir.
Iako u tom periodu nije osetio nikakve simptome, izdvojili smo jedan od važnijih trenutaka u njegovoj priči koji se desio 2020. godine, tokom pandemije koronavirusa, dok je kosio travu.
- Osetio sam iznenadan bol u grudima, koji me je oborio. Prošao je brzo, pomislio sam da nije ništa strašno, odmorio sam se i nastavio. Ali, to je bio signal da nešto nije u redu. Sutradan sam otišao na VMA, kada nije bilo tako lako otići lekaru. Uradili su mi EKG, sve je bilo u redu, pa sam nastavio sa svakodnevnim aktivnostima. Ipak, četiri godine kasnije, to je izazvalo moju smrtnost - prisetio se Vladimir.
Ovaj događaj bio je prvi ozbiljan signal da postoji neki problem, ali zbog specifične situacije u zemlji u tom periodu, nisu urađeni svi potrebni pregledi koji bi mogli da otkriju pravo stanje njegovog srca.
Dijagnoza i prevencija srčane slabosti
Ova priča nije jedinstvena i sličnu sudbinu deli mnogo pacijenata. Prof. dr Danijela Zamaklar-Trifunović, kardiolog na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKC Srbije), objašnjava da se u situacijama kada se oseća takav bol u grudima, obično ne reaguje pravovremeno - a to je u roku od dva sata od početka simptoma.
- Taj bol obično prestane pre nego što pacijent stigne do lekara, zbog čega EKG koji se radi van bola može biti potpuno normalan, kao i ultrazvučni pregled. Dijagnoza koronarne bolesti, koja je jedan od glavnih uzroka srčane slabosti, često se postavlja tek nakon testiranja fizičkim opterećenjem, kada se srce izlaže naporu. Tada se uočavaju smetnje koje ukazuju na ozbiljan problem - ističe prof. dr Zamaklar-Trifunović.
Srećna republika
Da nije bilo pandemije Vladimir bi sigurno prošao kroz test fizičkim opterećenjem, uz dodatne analize koje bi pomogle u otkrivanju problema sa njegovim srcem. Nažalost, tada nije bilo moguće uraditi sve potrebne pretrage zbog specifične situacije.
Simptomi i uzroci srčane slabosti
Prof. dr Danijela Zamaklar-Trifunović napravila je i zanimljivo poređenje i istakla da od raka prostate u Srbiji oboli oko 2.300 do 3.100 muškaraca, od raka dojke oko 4.000 žena, dok od srčane slabosti oboli oko 22.000 ljudi. Kada je petogodišnje preživljavanje od dijagnoze u pitanju, od raka prostate taj procenat je 68%, od rajka dojke oko 78%; dok je kod srčane slabosti ta brojka više zabrinjavajuća i iznosi oko 58% posto šansi za preživljavanje kod muškaraca, a kod žena svega 50%.
Simptomi srčane slabosti mogu se razlikovati od osobe do osobe, ali najčešći su:
- Dispneja (otežano disanje) – Osobe sa srčanom slabošću često imaju problema sa disanjem, naročito pri naporu ili kada leže
- Edemi (otoci) – Zadržavanje tečnosti može izazvati otoke, obično u nogama, gležnjevima i stomaku.
- Umor – Zbog smanjenog protoka krvi, osoba oseća iscrpljenost i slabost
- Palpitacije – Nepravilni ritmovi srca mogu otežati normalno funkcionisanje srca
- Kašalj i iskašljavanje pene – Nakupljanje tečnosti u plućima može izazvati kašalj, pa čak i iskašljavanje pene, što ukazuje na ozbiljno stanje
Srčana slabost može nastati usled različitih faktora, a najčešći uzroci uključuju koronarnu bolest srca, visoki krvni pritisak, bolesti srčanih zalistaka, srčane aritmije i srčani udar. Takođe, faktori rizika, poput dijabetesa i gojaznosti, značajno povećavaju šanse za razvoj ovog stanja.
Prevencija srčane slabosti podrazumeva promene u načinu života i praćenje faktora rizika. To uključuje:
- Kontrolu krvnog pritiska – Održavanje krvnog pritiska u zdravim granicama
- Zdrav način života – Uravnotežena ishrana, redovno vežbanje i prestanak pušenja
- Kontrolu dijabetesa i telesne mase – Pravilno upravljanje nivoima šećera u krvi i održavanje zdrave telesne mase
Lečenje srčane slabosti obuhvata lekove kao što su diuretici, ACE inhibitori i beta-blokatori, kao i fizičku rehabilitaciju, a u težim slučajevima može biti potrebna ugradnja pejsmejkera ili čak transplantacija srca.
Priča Vladimira Volenika je važan podsetnik na to koliko je važno pravovremeno reagovati na simptome srčane slabosti.
- Zato učestvujem u ovom procesu, da ljudi shvate ozbiljnost ovog problema. Pridržavam se saveta lekara, ali kada čovek shvati da je dobio novu priliku za život, onda nije problem promeniti način života, zaključuje Vladimir.
Srčana slabost je stanje koje ne treba ignorisati. Pravovremena dijagnoza i terapija mogu drastično poboljšati kvalitet života i spasiti mnoge živote.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)