Bivši direktor Granda, Saša Popović (70), preminuo je u bolnici u Parizu 1. marta od raka. Njegova porodica, prijatelji i kolege i dalje su u šoku i ne mogu da veruju da ga više nema. Niko nije ni slutio da će ga rak odneti toliko brzo i da će umreti za manje od godinu dana od postavljanja dijagnoze.
Međutim, ova podmukla bolest najčešće ne daje nikakve simptome sve dok ne dođe u poodmaklu fazu, zbog čega se većina kancera teško dijagnostikuje i još teže leči. Da Popović prošlog maja nije pao i povredio nogu na stepenicama svoje kuće, verovatno ne bi ni otkrio da boluje od kancera do terminalne faze. On je nakon povrede noge sa štakama dolazio na snimanje Granda i tada niko, pa ni on sam, nije imao pojma šta se dešava unutar njegovog organizma.
Kako je tada rekla njegova supruga Suzana Jovanović, uprkos prelomu noge i gipsu, Saša nije dozvolio da se otkaže snimanje tog dana, već se sa štakama pojavio u studiju i još jednom dokazao da je surovi profesionalac, što je od njega i očekivala.
- Skoro je bio bolestan i vodio je Zvezde Granda. Nijednom nije bio odsutan, uvek dođe i odradi posao, on je surovi profesionalac. On će da dopuzi do one scene, da sedne u stolicu, ali će doći da uradi emisiju - rekla je tada Suzana ne sluteći koliko joj je suprug u stvari bolestan.
Vladimir Lukić
Popoviću je kancer otkriven kad su lekari shvatili da kost na nozi ne zarasta u predviđenom roku, uradili su analize, a nakon skenera više nije bilo sumnje. Da je teško bolestan znao je vrlo uzak krug ljudi i njegova porodica, jer nije želeo ničije sažaljenje.
Ipak, moglo se naslutiti da stanje nije dobro. Njegovi bliski prijatelji bi tu i tamo rekli po nešto, ali su tvrdili da će sve biti u redu. Kada se, po prvi put u životu, Popović nije pojavio 16. septembra na snimanju 18. sezone Zvezda Granda, bilo je jasno da je u pitanju nešto veoma ozbiljno.
Možda vas zanima…
- Saletovo zdravstveno stanje je takvo da se neće pojaviti, ali ga očekujemo da će vrlo brzo da izađe, odradio sve, spakovao sve emisije, očekujem da se vrlo brzo pojavi - rekao je tada Đorđe David.
Popović se daleko od očiju javnosti borio sa rakom, a svedoci njegove borbe bili su samo članovi njegove porodice. U oktobru prošle godine, nakon što se vratio s terapije u bolnici u Parizu, fotograf portala Republike slikao ga je ispred njegove kuće na Bežanijskoj Kosi. Popović je bio gotovo neprepoznatljiv, vidno mršav sa kačketom na glavi, koje ranije nikada nije nosio...
Nagli gubitak težine jedan je od uobičajenih simptoma raka, bez obzira na to koji je u pitanju, a posebno kad je napadnut želudac i digestivni trakt jer se hrana teže unosi i teško vari. Ostali simptomi koji se javljaju su:
- slab apetit
- bol u stomaku
- nejasna nelagodnost u stomaku, obično iznad pupka
- osećaj sitosti nakon malog obroka
- gorušica ili loše varenje
- mučnina
- povraćanje, sa ili bez krvi
- otok ili nakupljanje tečnosti u abdomenu
- krv u stolici
Sve ovo utiče na ishranu i dovodi do naglog gubljenja kilograma. Ne treba zaboraviti ni tešku psihološku stranu ove podmukle bolesti, jer većina pacijenata, posebno kad se rak otkrije u poodmakloj fazi bolesti postaje svesna svoje smrtnosti i, koliko god da se bore protiv bolesti, ta činjenica im stalno "visi" nad glavom. Zbog toga može doći do promena u ponašanju samog pacijenta koji loše ili nikako ne spava i postaje vidno nervozan, što se dodatno odražava na njegov organizam.
U uznapredovalim fazama bolesti, posebno kad rak metastazira na kosti, što je jedno od najbolniji stanja s kojima se sreće ljudsko telo, lekari na razne načine pokušavaju da ublaže izuzetno jake bolove. Kako objašnjavaju, ovo stanje se naziva hronični kancerski bol. Obično je konstantan, a često ga karakterišu i nagle pojave "proboja“ ili pojačanja bola.
Vladimir Lukić
Terapiju protiv bolova prepisuje lekar na osnovu skale bola pacijenta (od 0 do10). Okosnica lečenja kancerskog bola su jaki opioidi, lekovi koji su pacijentima dostupni u različitim oblicima, i to u vidu tableta, kapsula, flastera, sirupa, kapi. Pri njihovoj primeni količina leka se prilagođava jačini bola pacijenta i ne postoji gornja granica doze.
Popovićeva supruga Suzana je na njegovoj komemoraciji rekla da je Saša u poslednjim danima života dobijao morfijum kako bi mu se ublažili bolovi. Terapija je individualna, prilagođava se svakom pacijentu u zavisnosti od vrste maligniteta, pridruženih bolesti, godina starosti, funkcije jetre ili bubrega... Inače, morfijum može da ublaži i najjače bolove kao što su bolovi kod infarkta miokarda, u terminalnim fazama raka, kod prostrelih rana, opekotina i drugih trauma.
Glavna terapijska indikacija za primenu morfijuma je bol. Koristi se samo kod najjačih bolova, kada upotreba drugih analgetika nije dovoljno efikansa (za ublažavanje teških postoperativnih bolova, kod akutnog infarkta miokarda, opekotina, teških fraktura i terminalnih stadijuma kancera). Iako mehanizam delovanja morfijuma nije potpuno objašnjen, smatra se da smanjuje osećaj otežanog disanja, anksioznost i opterećenost srca.
Komentari (0)