Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti širom sveta, a snižavanje nivoa lošeg holesterola u organizmu može značajno smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara. Osobe koje duže vreme imaju povišene vrednosti holesterola izložene su većem riziku od razvoja aterosklerotskih kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, adekvatna kontrola holesterola može sprečiti čak do 80 odsto ranih kardiovaskularnih promena.
Holesterol je vrsta masti koja se prirodno nalazi u organizmu i igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. On je neophodan za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju određenih hormona. Međutim, holesterol može biti i mač sa dve oštrice - može biti koristan, ali i štetan.
Postoje dve vrste holesterola koje su ključne za zdravlje: LDL (tzv. loš holesterol) i HDL (tzv. dobar holesterol). LDL holesterol može se nakupljati na zidovima krvnih sudova, stvarajući plak i povećavajući rizik od srčanih bolesti. S druge strane, HDL holesterol ima zaštitnu ulogu jer pomaže u uklanjanju viška holesterola iz krvotoka.
- LDL holesterol otkrivate tako što ćete uraditi analizu krvi, to je jedini način da saznamo vrednosti holesterola. Te vrednosti mogu da budu povećane od detinjstva, ali važno je da do 40. godine bar jednom uradite analizu. Morate da tražite lipidni status, pošto se holesterol sastoji od nekoliko različitih delova, dobrog i lošeg. Naš rizik zavisi od vrednosti lošeg holesterola, ali i odnosa dobrog i lošeg. Što su veće vrednosti dobrog holesterola, to je naš rizik manji - rekao je u jutarnjem programu RTS prof. dr Petar Otašević.
shutterstock.com
Objasnio je koji su faktori rizika od dobijanja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti.
- Mi nasleđujemo loš metabolizam holesterola, ali faktori su brojni, a to su dijabetes, hipertenzija, pušenje i neadekvatni način života. Začepljenje krvnih sudova podrazumeva nagomilvanaje kristala holesterola u zidovima krvnog suda. Kako raste veličina tog suženja, možemo da počnemo da dobijamo probleme. Zapravo, do suženja od 70 odsto nemamo nikakvih tegoba, krv struji normalno - rekao je dr Otašević.
Otkrio je kada se javljaju simptomi zbog kojih treba da se zabrinemo.
- Ipak, kada veličina plaka premaši 70 odsto, ograničena količina krvi može doći u srčani mišić i to najčešće vidimo u naporu, kad hodamo, trčimo, penjemo se uz stepenice. Tada se javlja bol u grudima, ali ne valja to što plakovi mogu da puknu kad su manje veličine i onda dolazi do infarkta. Vrlo često se dešava da nemamo neke znake - ispričao je prof. dr Otašević.
Printskrin: Youtube/Novo jutro
On sugeriše da je najvažnije uraditi analizu krvi i znati kakvo je pravo stanje organizma.
- Jedini način je da uradimo analizu krvi. Ono na šta apelujem jeste da do 40. godine barem jednom uradite analizu holesterola, a posle 40. da je radite jednom godišnje, da uradite EKG, izmerite pritisak - zaključio je dr Petar Otašević.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)