Prema zvaničnim podacima, više od 250.000 ljudi u Srbiji pati od depresije. To je grad veličine Novog Sada i to samo onih koji imaju dijagnozu, dok je stvaran broj obolelih zapravo mnogo veći. Naime, zbog brojnih predrasuda u našem društvu, kad je u pitanju lečenje mentalnih problema, većina pacijenata koji pate od depresije nemaju dijagnozu, niti se leči. Ako se ovome doda podatak da, nažalost, 10 do 15 odsto pacijenata sa depresijom izvrši samoubistvo, jasno je da je nepohodno zajedničko delovanje stručnjaka, društva i svih nas.
Simptomi depresije
Udruženje psihijatara Srbije pokrenulo je kampanju pod nazivom "Tu sam za tebe - Zajedno protiv depresije“ posvećenu ovom ozbiljnom mentalnom problemu. Cilj je da se smanje predrasude povezane s depresijom, ali i drugim mentalnim bolestima u našem društvu. Zbog toga je potrebno ohrabriti osobe koje se suočavaju sa ovim stanjem da potraže stručnu pomoć.
- Depresija kao emocija je nešto što je svaki čovek iskusio tokom života, i to ne jednom. Međutim, kada govorimo o depresiji kao psihijatrijskom poremećaju, onda govorimo o nečemu sasvim drugom. Depresija kao psihijatrijski poremećaj predstavlja sindrom, skup svih simptoma kod kojeg je depresivno raspoloženje, iako jako bitan, ono ipak samo jedan od neophodnih simptoma da bismo dijagnostikovala ova bolest - rekao je prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja prihijatara Srbije.
Srećna
Simptomi depresije su:
- depresivno raspoloženje
- osećaj gubitka radosti, ravnodušnost
- pesimizam, osećaj krivice, nisko samopouzdanje
- poremećaj koncentracije
- somatski simptomi kao što su: glavobolja, bol u leđima, stezanje u grudima, bol u stomaku poput uboda noža, vrtoglavice, ubrzan rad srca, iscrpljenost...
Prema rečima prof. dr Miljevića depresija može da se dogodi svakome, bez obzira na starost, pol, nivo obrazovanja, a pogađa bogate i siromašne, muškarce i žene.
- Ljudi koji imaju neku vrstu bolesti zavisnosti, teške gubitke ili druge velike stresogene događaje, češće razvijaju depresiju. Takođe, žene češće obolevaju od depresije nego muškarci, a vrhunac učestalosti depresija dostiže kod starijih. Ali, ono što je poslednjih godina upadljivo i posebno zabrinjava jeste porast učestalosti bolesti kod dece i adolescenata – dodao je prof. dr Miljević.
Možda vas zanima…
Srećna
Doc. dr Branimir Radmanović iz Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac depresiju je slikovito uporedio sa pojavom vlage.
- Dolazi polako, gotovo neprimetno i kad se pojave simptomi to je znak da je ova bolest zapravo već dugo kod pacijenta, zato je potrebno i dugo lečenje. Najteži korak je preći prag psihijatra i tu je podrška porodice ključna. Kad vam pacijent kaže da ga "vuče krevet" to je, pokazalo se u praksi, jedan od sigurnih znakova depresije - kazao je on.
Prema rečima dr Radmanovića društvo depresiju najčešće vidi kao osećanje tuge.
- Oni koji nisu iskusili depresivnost čude kako je neko tužan bez razloga. Pitaju se šta fali toj osobi, konstatuju da nema neke probleme, već da samo izmišlja. A depresija jeste najčešće baš osećanje bezrazložne tuge, ali je depresija i gubitak interesovanja, pad energije, gubitak inicijative, umor, loš san, apetit, loša koncentracija. Najbitnije je da se ovi znakovi prepoznaju na vreme – dodao je doc. dr Radmanović.
Lečenje
Mnogi veruju da je depresija bolest savremenog doba, ali prema rečima dr sc. med Maje Pantović Stefanović, psihijatara u UKC Srbije, za promene ljudskog raspoloženja se zna više od 2.000 godina. Prema njenim rečima, depresija se danas leči na savremen način. Svakom pacijentu se prilazi potpuno individualno, jer neće svaki čovek na isti način da reaguje na terapju i psihijarta.
- Lečenje najčešće podrazumeva primenu lekova, psihoterapiju ili najbolje kombinaciju oba pristupa. Koji vid terapije će biti primenjen zavisi od simptoma pacijenata, drugih bolesti koje ima, životnih okolnosti... Mnogi se plaše antidepresiva koji deluju na različite neurohemijske sisteme u mozgu i veoma su delotvorni - kazala je ona.
Jelena Babić
Prema njenim rečima Srbija je u vrhu evropskih zemalja po upotrebi benzodiazepina (bendesin, apaurin, leksilijum, bromazepan...) koji najčešće uzimamo na svoju ruku, a plašimo se zavisnosti antidepresiva, iako su bezbedniji u odnosu na tablete koje tako olako sami pijemo.
- Benzodiazepini ne mogu da pomognu u lečenju depresije. važno je pacijent sa depresijom zna da traženje poimoći nije znak slabosti već snage. Podrška porodice je od ključnog značaja, ali i brojna Udruženja pacijenata da bolesnik zna da nije sam i nije jedini sa tim problemom kkao se njemu često čini - dodala je doc. dr Pantović Stefanović.
Sa velikom sigurnošću se može reći, da je broj onih kojima pomoć nije moguće pružiti, veoma mali. Danas, međutim, postoje terapijski pristupi i za te pacijente, a takva vrsta najsavremenijeg tretmana moguća je od skoro i u našoj zemlji – objašnjava dr sc. med Maja Pantović Stefanović, psihijatar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Kampanja se sprovodi uz podršku udruženja "Herc" i "Videa", koja okupljaju osobe sa problemima mentalnog zdravlja, kao i Udruženje pacijenata Srbije.
- Svaki problem sa mentalnim zdravljem zaslužuje pažnju i važno je potražiti pomoć od porodice, prijatelja i stručnjaka. Ne ustručavajte se da potražite podršku, jer niste sami u ovom procesu - poručila je Larisa Despotović, predsednica Udruženja "Herc".
Pre nama je period novogodišnjih i božićnih praznika, koji je posebno loš za depresivne ljude jer dodatno pogoršava njihovu bolest.
- Praznični period koji je pred nama, za obolele od depresije može biti posebno izazovan. Želimo da znaju da smo mi iz Udruženja pacijenata i korisnika uvek spremni da pružimo podršku. I zato pozivam sve da se uključe u ovu našu kampanju i da zajedno učinimo korak ka smanjenju stigme i unapređenju mentalnog zdravlja svih nas – rekla je Marina Marković, predsednica Udruženja Videa.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)