Demencija, skup simptoma koji ukazuju na progresivno opadanje funkcija mozga, često se povezuje sa gubitkom pamćenja. Iako je Alchajmerova bolest najpoznatiji oblik demencije, istraživanja sugerišu da depresija može biti jedan od prvih simptoma demencije koji prethode dijagnozi tog stanja, postavljajući pitanje da li je gubitak pamćenja zaista uvek najraniji znak.
Alchajmerova bolest, koja pogađa na milione ljudi širom sveta, karakteriše se gubitkom pamćenja i kognitivnim oštećenjima koja ozbiljno utiču na svakodnevni život.
Iako trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, stručnjaci naglašavaju da je rano prepoznavanje simptoma ključno za usporavanje napredovanja bolesti i očuvanje kvaliteta života.
Istraživanja od 1937. do 2016. godine
Međutim, nova istraživanja ukazuju na to da depresija, a ne gubitak pamćenja, može biti prvi simptom koji se javlja kod mnogih ljudi pre nego što postanu svesni ozbiljnijih kognitivnih problema. Analiza koja je objavljena 2017. godine obuhvatila je širok spektar istraživanja sprovedenih od 1937. do 2016. godine, u cilju identifikovanja ranih znakova Alchajmerove bolesti.
Rezultati su pokazali da su depresija i kognitivna oštećenja bili među prvim simptomima kod gotovo svih osoba sa kasnom pojavom Alchajmerove bolesti.
Depresija je prethodila klinički potvrđenoj dijagnozi u 98,5% slučajeva, dok su kognitivna oštećenja bila prisutna kod 99,1% ispitanika. U slučaju rane pojave Alchajmerove bolesti, depresija je bila prisutna kod 80% ispitanika, dok su se problemi sa pamćenjem javili čak 12 godina pre nego što je postavljena konačna dijagnoza. Iako je studija pružila značajan uvid u rane simptome, istraživači su upozorili da su nalazi zasnovani na pojedinačnim studijama, što može ograničiti šire zaključke.
Prepoznavanje demencije može da bude teško
Iako depresija često ide ruku pod ruku sa Alchajmerovom bolešću, njeno prepoznavanje može biti izazovno, jer se simptomi depresije mogu preklapati sa simptomima demencije. Prema Alchajmerovom udruženju, neki od simptoma koji su zajednički i za depresiju i za demenciju uključuju apatiju, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, socijalnu izolaciju, probleme sa koncentracijom i oštećeno razmišljanje.
Za osobe sa Alchajmerovom bolešću, može biti još teže da prepoznaju depresiju, jer je često teško artikulisati osećanja tuge, beznađa ili krivice. U nekim slučajevima depresija može izgledati manje ozbiljno i povremeno, a ne kao trajni i intenzivni simptom, što je čini još izazovnijom za dijagnostiku.
Jedan od ključnih izazova u prepoznavanju depresije kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću je i to što ti ljudi mogu biti manje skloni razgovoru o svojim emocionalnim problemima. Osim toga, osobe sa demencijom su manje sklone da pokrenu razgovor o samoubilačkim mislima ili pokušajima, što je česta karakteristika depresije bez demencije.
Prepoznavanje depresije kao ranog simptoma može imati značajan uticaj na lečenje i podršku osobama sa demencijom, jer rani tretman može pomoći u usporavanju napredovanja bolesti i poboljšanju kvaliteta života. Iako istraživanja još uvek traju, jasno je da je važno obratiti pažnju na emocionalne promene i kognitivne probleme kod starijih osoba, kako bi se na vreme intervenisalo i pružila adekvatna podrška.
S obzirom na sve ove izazove, stručnjaci upozoravaju na potrebu za kontinuiranim istraživanjima i boljom edukacijom o ranim simptomima Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Ukoliko prepoznavanje depresije postane integralni deo dijagnostičkog procesa, to bi moglo značajno poboljšati šanse za pravovremeno lečenje i podršku osobama koje pate od ove ozbiljne bolesti.
Komentari (0)