Velike vrućine predstavljaju ogroman rizik po zdravlje, i zbog toga je potrebno da se po svaku cenu vodi računa, pre svega, o zaštiti najugroženijih osoba, a to su mala deca, starije osobe, srčani i hronični bolesnici i trudnice, i preporuka lekara je da oni nikako ne izlaze napolje u periodu između 10 i 17 časova.
Vrućina može da pogorša već postojeće zdravstvene probleme, i stručnjaci iz Gradskog zavoda za javnio zdravlje Beograd, apeluju na sve da se strogo pridržavaju mera zaštite.
Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama:
Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na dicajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja.
Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.
Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidratacija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.
Shutterstock
Nagle promene temperature (npr. nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu i sl.) mogu dovesti do srčanog udara.
Možda vas zanima…
UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.
Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte.
Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve.
Gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu
Oprez za hronične bolesnike
Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, posebno one za pojačano mokrenje i snižavanje krvnog pritiska, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
Kako da prepoznate simptome sunčanice?
Ako osetite vrtoglavicu, slabost, malaksalost, uznemirenost ili jaku žeđ i jaku glavobolju:
Potražite pomoć, sklonite se na neko hladnije mesto i izmerite temperaturu.
Popijte vodu ili nezaslađeni razređeni voćni sok (više puta po par gutljaja).
Shutterstock
Ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili stomaku, što se često javlja često posle fizičkog rada ili vežbanja po veoma toplom vremenu:
Smirite se i lezite u rashlađenu prostoriju
Pijte tečnosti koje sadrže elektrolite (npr. supa, smuti od povrća i sl.), a ako grčevi traju duže od sat vremena, potražite medicinsku pomoć.
Konsultujte lekara u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe traju duže!
Ako član vaše porodice ili ljudi kojima pomažete imaju vruću suvu kožu ili delirijum (nesuvislo pričaju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme sa vidom i slabost, konvulzije i/ili su bez svesti, odmah pozovite hitnu pomoć!
Dok čekate Hitnu pomoć, stavite osobu u hladnu prostoriju u horizontalnom položaju, podignite joj noge, skinite odeću i počnite sa spoljnim hlađenjem- stavite joj hladne obloge za vrat, pod pazuh i na prepone ili je rashladite pomoću ventilatora, većom krpom ili prskanjem vodom temperature 25-30˚S.
Izmerite telesnu temperaturu i održavajte je ispod 39 stepeni.
Nemojte joj na svoju ruku davati lekove za snižavanje temperature (nikako acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol)
Ukoliko osoba izgubi svet postavite je u položaj na bok.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)