Vest da je Dejan Milojević, proslavljeni košarkaški as preminuo u 47. godini od posledica infarkta, potresla je javnost. Iako je, prema prvim informacijama, Milojević iz restorana u kom mu je pozlilo relativno brzo prebačen u bolnicu, gde je operisan, njegovo srce nije ipak izdržalo.
Da li bi Milojević preživeo da mu je lekarska pomoć bila brže ukazana i da li bi tragični ishod mogao da bude izbegnut da je u restoranu postojao defibrilator pitali smo profesora Nebojšu Tasića sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
- Nekome defibrilator može da pomogne, a nekome ne. Primera radi, kod masovnog infarkta defibrilator ne može da pomogne, jer smrt nastupa veoma brzo. U drugim slučajevima brza reakcija lekara može da bude od pomoći osobi koja je doživela infarkt – kaže prof. Tasić.
Prema njegovim rečima, u zavisnosti od dužine trajanja nesnabdevanja mozga kiseonikom moždana smrt može da nastupi i za 20 do 30 minuta. Kako je legendarni trener Duško Vujošević rekao za medije, Milojević čak sat i po vremena nije imao dotok kiseonika.
- Kad je neko moždano mrtav, tu nažalost ništa ne pomaže, pa ni ozbiljne hirurške intervencije – ističe prof. Tasić.
Naš ugledni stručnjak podseća da su preventivni pregledi i izračunavanje kardiovaskularnog rizika neophodni. Svetska praksa je da se na ovu vrstu pregleda odlazi posle navršene 40. godine života ukoliko u porodici ne postoji rizik od kardiovaskularnih bolesti, odnosno deceniju ranije ako ovaj rizik postoji - ako su jedan ili oba roditelja imali šlog ili infarkt. Ipak, profesor Tasić smatra da bi ta granica trebalo da bude pomerena posle navršene treće decenije života.
Možda vas zanima…
Shutterstock
- Izračunavanje kardiovaskularnog rizika je od izuzetnog značaja, kao i pridržavanje mera prevencije – navodi prof. Tasić.
Iako mnogi veruju da će uspeti da izbegnu infarkt ili šlog jer se bave sportom i jer su mladi, stvarnost ih demantuje.
- Ni fizička aktivnost ni godine nisu garancija da će neko uspeti da izbegne kardiovaskularne događaje, kao što ni ozbiljnije godine nisu uvek povezane sa infarktom ili šlogom – izričit je prof. Tasić.
On dodaje da je generalizacija veoma opasna, te da ne postoji osoba koja je apsolutno zaštićena od infarkta ili moždanog udara. Jer, na kardiovaskularne događaje utiču genetika, ali i stres, i ishrana, i stil života, a samo na neke od tih faktora možemo da utičemo.
Komentari (0)