Problem sa fokusom, sedenjem ili pamćenjem javljaju se češće nego što to ljudi misle. Ovakva stanja najčešće se povezuju sa umorom, stresom i iscrpljenošću, ali i uticajem spoljašnje sredine.
Kako upozoravaju lekari, ovakva stanja ne treba uzimati zdravo za gotovo jer mogu da ukazuju i na ozbiljne bolesti kao što je poremećaj pažnje i hiperaktivnost, poznat i kao ADHD.
U pitanju je ADHD je neurološki poremećaj koji pogađa između između dva i pet odsto odraslih a češće se dijagnostikuje kod muškaraca nego kod žena. Prema rezultatima nove studije, jedan od simptoma ove bolesti je i nesvesno čupkanje kose, piše britanski San.
Nesvesno čupkanje kose poznato kao trihotilomanija može se javiti kod ljudi sa poremećajem ponašanja. Trihotilomanija je bolest koja se karakteriše neodoljivom potrebom da se iščupa sopstvena dlaka. Pacijent pokušava da se odupre ovoj potrebi, a što se više opire to je sve nervozniji. Onoga trenutka kad se dlaka iščupa, napetost opada, a sve to biva praćeno osećanjem prijatnosti i zadovoljstva. Posledica je gubitak kose, najčešće ograničen, koji, ako se bolest ne leči, može biti nepovratan.
Foto: Shutterstock
Devojka iz Indije koju su proučavali lekari u ovoj zemlji čupala je pramenove kose i po deset puta dnevno dok bi se osećala nemirno šetajući po sobi. Prilikom pregleda, doktori su ustanovili da je sebi napravila pečate ćelavosti na glavi.
Možda vas zanima…
Detaljnim analiziranjem njenog stanja ustanovljeno je da pati od depresije, bulimije odnosno poremećaja u ishrani uz povremene napade preteranog vežbanja. Kako su objasnili naučnici, čupanje kose posledica je niskog nivoa dopamina, hemikalije u mozgu koja je zaslužna za naše raspoloženje i motivaciju. Ljudi sa ADHD poremećajem takođe imaju nizak novo dopamina.
Zbog toga ljudi sa ADHD često su u potrazi za dopaminom a čupanje kose je jedan načina da podignu nivo zadovoljstva. Za druge je to uživanje u hrani, seksu ili narkoticima. Čupanje kose, kako pojašnjavaju stručnjaci, pokušaj da se potisnu negativne emocije a ujedno poveća dopamin i serotonin. Za lečenje trihotilomanije najčešće se koriste antidepresivi.
Shutterstock
ADHD se može kategorisati u dve vrste problema u ponašanju: nepažnju i hiperaktivnost. Iako kod većine ljudi mogu biti primećena oba ponašanja, to nije uvek slučaj. Hiperaktivnost je najčešće zastupljena kod dece, ređe se primećuje kod odraslih zato što su simptomi suptilniji i teže ih je prepoznati.
Kako ističu u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi tipični simptomi ADHA kod dece i odraslih su:
- nepažnja
- imaju problem da zadrže pažnju i lako ih je dekoncentrisati
- deca prave tipične greške u školskim zadacima usled nepažnje
- zaboravnost
- nesposobnost rada na zamornim zadacima
- ne slušaju i ne izvršavaju zadate obaveze
- stalno menjaju aktivnost
- poteškoće u organizvanju posla
- hiperaktivnost i impulsivnost
- nesposobnost da sedi mirno duže vreme, recimo 45 minuta na času
- dete se stalno vrpolji
- nemogućnost koncentracije na zadatak
- prekomerno fiziko kretanje
- preterano pričanje
- postupanje bez razmišljanja
- prekidanje razgovora i upadanja u reč
- bez osećaja za opasnosti
- promene raspoloženja, razdražljivost i eksplozivni temperament
BONUS VIDEO:
Komentari (0)