Stručnjaci za ishranu preporučuju da tokom dana treba da imamo barem tri obroka dnevno doručak, ručak i večeru. Doručak se smatra za najvažniji obrok u danu jer treba organizmu da obezbedi energiju za ostatak dana.
Međutim, naučnici su se pozabavili ovom tematikom kako bi utvrdili da li su tri obroka u toku dana zaista i najbolje rešenje ishrane savremenog čoveka.
Pixabay
Osam sati za jelo 16 za post
Povod za ovo istraživanje je sve popularniji trend da se obroci rasporede u periodu od osam sati, a da se 16 sati praktično gladuje. Kako je objasnila profesor na Medicinskom fakultetu u Viskonsinu Rozalin Anderson ograničen unos kalorija utiče na smanjenje nivoa upala u organizmu.
- Svakodnevni post može imati prednosti. Post dovodi telo u drugačije stanje i spremnije je da nadgleda i popravi oštećenja u organizmu. Ovo se pre svega odnosi na proteine koje ukoliko unosimo u organizam u većoj količini može da dovede do brojnih bolesti. Povremeni post je u skladu sa načinom na koji su naša tela evoluirala – tvrdi ona.
Andersonova naglašava da ishrana na ovaj način daje predah našem telu da skladišti hranu tamo gde treba i obezbedi energiju iz zaliha hrane koje imamo u organizmu.
Prema mišljenju profesora sportskih nauka Univerziteta u Padovi Antonia Paolija post bi mogao da poboljša naš glikemijski odgovor, odnosno rast glukoze u krvi nakon jela. Manji porast glukoze u krvi usled ređih obroka i posta omogućava da naše telo skladišti manje masti.
Možda vas zanima…
- Naša istraživanja sugerišu da rana večera i povećanje vremena posta ima pozitivne efekte na telo i bolju kontrolu glikemije. Bolje je kad ćelije imaju niži nivo šećera u sebi zbog procesa glikacije – naglasio je on.
Kako je pojasnio u pitanju je proces kad se glukoza povezuje sa proteinima i formira jedinjenje koje može biti uzrok upala u telu i povećava rizik od razvoja dijabetesa i srčanih obolenja.
unsplash.com
Koliko obroka nam je potrebno?
Ako je post zdrav način ishrane postavlja se pitanje koliko onda obroka treba da imamo u toku dana. Profesor Dejvid Levicki sa univerziteta Kornel u Njujorku smatra da je jedan obrok dnevno sasvim dovoljan da se našem telu obezbedi energija za normalno funkcionisanje.
- Postoje brojna istraživanja koja dokazuju da ako vam pokažem hranu ili samo sliku jela, verovatno ćete osetiti glad i poželeti da jedete. Što je hrana češće ispred vas više ćete jesti. To je zato što nekad nismo imali frižidere i supermarkete, hrana nije bila lako dostupna pa smo jeli samo onda kad smo imali šta da jedemo – objasnio je on.
Kako je naglasio Levicki tokom svoje istorije ljudi su uglavnom imali jedan obrok dnevno uključujući i stare Rimljane koji su najčešće jeli oko podneva i to je bio jedini obrok u toku dana. Na pitanje da li bismo bili gladni tokom dana ukoliko bismo hranu konzumirali kao stari Rimljani on naglašava da to nije nužno.
- Glad je čisto psihološki osećaj. Kad sat otkuca podne naš mozak šalje signal da smo gladni. Ako ste navikli organizam na doručak naravno da će u približno isto vreme svakog jutra slati signal da je vreme za hranu. Podaci pokazuju da ukoliko ne doručkujete unećete manje kalorija tog dana. Fiziologija našeg tela je izgrađena da konzumiranju hrane i postu, pa bi jedan obrok trebalo da bude sasvim dovoljan – tvrdi Levicki.
On naglašava da se ovo ne odnosi na obolele od dijabetesa jer jedan obrok dnevno kod njih može da utiče na povećanje nivoa glukoze u krvi što tokom dužeg vremenskog perioda može da dovede do ozbiljne bolesti kao što je dijabetes tipa 2.
Održavanje nivoa glukoze u krvi na nižem nivou zahteva da jedete češće tokom dana jer to sprečava telo da misli kako gladuje usled čega oslobađa više glukoze, naglasili su stručnjaci.
Pixabay.com
Stari Grci počeli sa doručkom
Za razliku od profesora Levickog stručnjak sa Kalifornijskog univerziteta Emili Manudžijan smatra da su dva do tri obroka dnevno idealna mera konzumiranja hrane.
- Važno je da većinu kalorija unesete tokom dana jer kasna večera je povezana sa kardio-metaboličkim bolestima. Zapravo trebalo bi izbegavati konzumiranje hrane posle 19 sati. Takođe, ne treba jesti ni previše rano ujutru posebno ne odmah nakon buđenja jer to protiv našeg unutrašnjeg sata koji diktira tempo kojim naš organizam obrađuje i prerađuje hranu tokom dana – objasnila je ona.
Prema njenim rečima najopasnije je jesti noću.
- Tokom noći naše telo oslobađa melatonin koji nam pomaže da zaspimo i zaustavlja stvaranje insulina koji skladišti glukozu u našem telu. Ukoliko unosite kalorije dok je vaš melatonin visok što se dešava kad jedemo noću dobićete zaista visok nivo glukoze. Konzumiranje hrane tokom noći predstavlja ozbiljan izazov za naše telo – rekla je ona i pojasnila da po istom principu naše telo reaguje i ujutru nakon buđenja.
Prema njenim rečima slična situacija je i ujutru nakon buđenja kad je naše telo i dalje pod uticajem veće količine melatonina. To ne znači da treba da preskačemo doručak u potpunosti već da sačekamo sat ili dva nakon buđenja pre nego što doručkujemo.
Inače, koncept doručka uveli su stari Grci koji su ujutru jeli hleb natopljen vinom, imali su štedljiv ručak i obilnu večeru. Dugo je doručak bio rezervisan isključivo za aristokratiju i bogataše a smatrao se za luksuz. Tek u 17. veku i obični ljudi su mogli sebi da priušte lagani obrok ujutru.
Koncept današnjeg doručka nastao je u 19. veku u vreme industrijske revolucije i uvođenja radnog vremena. Takva rutina pogodna je za tri obroka dnevno ali tek pedesetih godina prošlog veka ustaljen je običaj redovnog doručka.
- Danas je nezahvalno govoriti šta i kad treba da se jede jer svi mi imao različito radno vreme i obaveze u toku dana. Zaboravlja se i da je svako od nas potpuno individualan i da ono što prija jednima ne mora da odgovara drugom čoveku. Tako je i sa hranom i zato je najbolje da svako posluša svoj unutrašnji sat i prilagodi sebi vreme obroka – zaključili su stručnjaci.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)