Kako se toplotni talas širi regionom, stručnjaci sve glasnije upozoravaju da visoke temperature ne pogađaju samo telo, već i mentalno zdravlje ljudi. Eskperti za mentalno zdravlje navode da ekstremna vrućina pogoršava stres, remeti san i može pojačati simptome već postojećih psihičkih bolesti.
Kada dnevne temperature pređu 35 stepeni Celzijusa, a noćne ne padaju ispod 20, rizik po telo i um postaje ozbiljani. U takvim uslovima, navodno, češće dolazi do agresivnog ponašanja, a povećava se i broj hitnih prijema u psihijatrijske ustanove. Prema podacima Nemačkog društva za psihijatriju i psihoterapiju, tokom toplotnog talasa raste i broj samoubistava.
Posebno su ugrožene osobe koje pate od teških mentalnih poremećaja, jer često ne mogu da se samostalno zaštite od ekstremnih uslova.
- Mentalne bolesti su jedan od najvažnijih faktora rizika za smrt, povezanih sa vrućinom - ističu stručnjaci i apeluju da se obrati pažnja na ranjive članove društva.
Shutterstock
Deca i adolescenti su dodatno osetljivi. Njihov organizam još uvek nije dovoljno razvijen za efikasnu regulaciju telesne temperature, zbog čega se slabije znoje i brže dehidriraju. To ih čini podložnijima toplotnom udaru i poremećajima cirkulacije, ali i psihološkim problemima.
- Kod dece se mentalni stres povećava tokom velikih vrućina. Kod adolescenata, visoke temperature mogu izazvati razdražljivost, poremećaje koncentracije, nesanicu, agresiju, emocionalnu ranjivost i socijalno povlačenje - navode eksperti.
Možda vas zanima…
Stručnjaci naglašavaju da je neophodno na vreme prepoznati rizike i preduzeti odgovarajuće mere zaštite, kako fizičke, tako i psihološke. Ekstremna vrućina remeti san, povećava nervozu i kod pacijenata pojačava simptome anksioznosti.
- Ljudi nam dolaze iscrpljeni, zbunjeni i sa ozbiljnim poremećajima sna. Oko 10 do 15 procenata njih mora da koristi medikamente da bi mogli da spavaju - kaže psihijatar dr Aditija Bari.
Nesanica izazvana vrućinom samo je početak problema. Kako navodi psihijatar dr Anil Bandvoker, pacijenti se žale i na gubitak koncentracije, emocionalnu nestabilnost i osećaj mentalne iscrpljenosti. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi simptomi mogu dodatno pogoršati postojeće psihičke poremećaje poput depresije, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije, a kod nekih osoba može doći i do impulsivnog ponašanja i agresije.
shutterstock.com/Stokkete
Nije reč samo o subjektivnom osećaju nelagode, istraživanja pokazuju da sa svakim stepenom porasta temperature raste i broj samoubistava.
Studije iz Sjedinjenih Američkih Država i Meksika otkrivaju da se stopa samoubistava povećava za čak 0,7 do 3,1 odsto tokom ekstremnih vrućina. To dodatno potvrđuje koliko mentalna stabilnost može biti ugrožena kada organizam trpi toplotni stres.
Zbog svega toga, psiholozi i lekari apeluju na javnost da ne zanemaruju mentalno zdravlje tokom letnjih meseci. Potrebno je obezbediti rashlađene prostore, unositi dovoljno tečnosti, izbegavati napore u najtoplijem delu dana i obratiti pažnju na promene raspoloženja i ponašanja, posebno kod dece i psihički obolelih.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)