Njena braća i sestre mogli su da plivaju kao mali i do 800 metara dok je ona kao petogodišnjakinja činila sve da uspe da izbegne časove plivanja. Tako svoju priču počinje Džil Krejven (69) kojoj je trebalo skoro čitavih sedam decenija da savlada tu veštinu i zavoli boravak u vodi. Iako je njena majka bila nastavnica fizičkog, a otac direktor škole, nije im polazilo za rukom da je nagovore da skoči u bazen već je to pokušala da kompenzuje kroz druge sportove poput tenisa i netbola.
Džil se u dvadesetim godinama preselila u London kako bi gradila svoju karijeru u novinarstvu, a sa jezom se i dalje seća trenutka kada ju je profesorka gurnula pod vodu. Tada se uplašila za život. Zgražavala ju je ta misao da bi mogla da ostane pod vodom, ali je suočavanje sa najvećim strahom došao veoma brzo na naplatu. Zbog pojave raka, koji je je dijagnostifikovan, Krejvenova je morala da pliva jer je to bio deo njenog oporavka. I dalje smatrajući da neće moći da prevaziđe svoj strah, nije pravilno plivala već je trčala kroz nju u plićim bazenima, sve vreme noseći pomoćnu gumu oko struka.
Boraveći na Novom Zelandu kod svoje porodice, i to u vreme izolacije i karantina zbog pandemije, nastavila je sa svojom aktivnošću trčanja po bazenima sve dok jednog dana nije videla grupu dece na bazenu koji su bili otprilike njenih godina kada je pokušavala prvi put da pliva. To je bila izuzetna prilika da se suoči sa svojim strahom i da napokon nauči tu veštinu.
Iako je, kako kaže, delovala nespretno, instruktor ju je ohrabrio da ona to može. Ubrzo je posle mnogo uloženog truda uspela da prepliva bazen, nakon čega je imala osećaj kao da je osvojila zlatnu medalju.
- Imala sam osećaj kao da se vratila u vreme kada sam bila petogodišnjakinja. Držala sam se za stepenice dok sam silazila. Ali uradila sam to, uspela sam! Nisam paničila i nisam se udavila - kroz osmeh je ispričala Džil za Gardijan.
Ona sada živi i radi u Londonu, a dvaput nedeljno odlazi da pliva zbog svog zdravlja. Kako je naglasila, nikada ne treba odlagati stvari koje se mogu učiniti u datom trenutku, iako priznaje da su joj godine pružile veliku slobodu jer se sada ne ustručava ni zbog čega.
Možda vas zanima…
Vremešna Britanka, inače, nakon pobede nad opakom bolešću i pobede nad svojim najvećim strahom ima velike ambicije.
- Velika mi je želja da naučim da surfujem - otkrila je ona.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)