Viktorija Arlen je rođena kao poptuno zdravo dete i tokom ranog detinjstva nije se razlikovala od vršnjaka. Volela je da pliva, pleše, igra se... Kad je imala 11 godina jednog dana joj se slošilo, pa ju je majka Žaklin odvela kod lekara. Doktori su rekli da nije ništa strašno i da je po sredi obična prehlada. Međutim, Viktorija se nije oporavljala, pa ju je majka ponovo odvela kod lekara.
- Ovog puta su mi rekli da ima grip, ali ja sam, kao i svaka majka, osećala da je nešto ozbiljnije u pitanju. Gledala sam sopstveno dete kako propada pred mojim očima. Nije mogla da hoda, sve teže je govorila, zato sam insistirala na postavljanju dijagnoze. Posle brojnih pregleda i analiza ustanovljeno je da ima retku autoimunu bolest koja utiče na njen mozak i kičmu. Od vesele i zdrave devojčice moja Viktorija je postala biljka prikovana za krevet - rekla je njena majka sa suzama u očima.
Viktoriji se stanje pogoršavalo, ali majka nije odustajala i brinula je o njoj. Međutim, ono što Žaklin nije znala, ali ni doktori, jeste da je Vikorija, iako je bila "zarobljena" u sopstvenom telu, bila svesna svega što se oko nje dešava, samo to nije mogla da kaže.
- Ona nije mogla da se pomeri, niti da komunicira. Bila je zarobljena u svom telu - dodala je Žaklin.
Kako je ispričala sama Viktorija, kad je imala 15 godina sa užasom je shvatila šta se dešava.
- Bila sam prestravljena. Nisam mogla da razumem šta se dešava i zašto ne mogu da se pomerim ili da pričam. Bila sam svesna svega, ali nisam mogla da komuniciram sa svojom majkom i porodicom. Spolja sam bila nepokretna, ali unutra sam bila svesna svega - kazala je ona.
Možda vas zanima…
Htela je da vrišti na sav glas, ali je sa užasom shvatila da glas ne izlazi iz njenog grla.
- Nisam mogla da pokrenem oči, nisam mogla da pustim glas, samo sam ležala i razmišljala o svemu. I danas se jasno sećam svakog detalja, maminog zabrinutog lica dok me kupa i briše. Bilo je strašno, samo ležati tako bez ikakve mogućnosti da se pomeriš i kažeš nešto. Iako je otad prošlo nekoliko godina, meni se čini kao da je bilo juče - dodala je Viktorija.
Iako je u početku paničila, shvatila je da joj to neće ništa doneti. A potom je postala zahvalna što je uopšte živa i na to se skoncentrisala svakog dana.
- Lekari nisu bili optimistični, govorili su mi da moja ćerka neće preživeti, da je bolest toliko uznapredovala da nema šanse da se oporavi - kazala je Žaklin.
Te reči je čula i Viktorija i dobro ih razumela.
- Sećam se da je doktor ušao u ordinaciju sa gomilom papira i rekao mojoj majci da mora da se pomiri sa činjenicom da će joj dete umreti. To je bio trenutak kad sam odlučila da preživim po svaku cenu. Videla sam moju majku kako plače i zapitala se kako će se moja priča završiti. Htela sam da vrištim, htela sam da kažem mami da ću joj se vratiti - kazala je Viktorija.
Zbog napada koje je imala doktori su devojčici dali lekove za smirenje i spavanje.
- U jednom trenutku sam shvatila da mogu da kontrolišem svoje oči. Samo sam pomislila - o moj Bože, ovo je sloboda. Pogledom sam tržaila majku i kad je ušla u moju sobu shvatila je da je gledam i pratim pogledom. Prišla mi je i sa suzama u očima rekla:"Dušo, da li me čuješ? Trepni jednom, dvaput da znam da me razumeš" i ja sam počela da trepćem. To je bio prvi znak da sam tu i da sam na putu oporavka - ispričala je Viktorija.
Napadi koje je imala konstantno četiri godine polako su počeli da prestaju. U narednih šest meseci Viktorija je učila kako da pomeri jedan, pa drugi prst, potom ruku, pa nogu. Ponovo je učila reči, a niko od lekara nije mogao da objasni njen čudesni oporavak.
- Niko, pa ni ja nisam znala kolika je šteta od ležanja tih četiri godine. Mišići su mi atrofirali, ali ja sam bila rešena da se vratim po svaku cenu i ništa nije moglo da me zaustavi. Osećala sam se kao autobus koji ruši sve pred sobom - rekla je ona.
Nakon što je uspela da se pokrene, Viktorija je bila u invalidskim kolicima 10 godina.
- Lekari su rekli da nikad više neću hodati. Ali ja sam prilično tvrdoglava po tom pitanju, ne može meni niko da kaže šta mogu ili ne mogu. Samo moje biuđenje je bilo čudo, ali ja nisam imala nameru da stanem. Pune dve godine sam svakodnevno vežbala pre nego što sam ponovo prohodala - rekla je Viktorija.
Danas je ona mlada, zdrava žena koja hoda i pleše, a kako je rekla uz osmeh, nakon što joj se govor vratio ona ne prestaje da priča. Lekari ne mogu da objasne njen čudotvoran oporavak osim činjenicom da je sve muke pobedila snagom svoje nesalomljive volje, jer medicinsko objašnjenje ne postoji. Viktorija, ali i njena majka priznaju da im nije ni važno kako je došlo do ovog opravka, bitno je da se u potpunosti vratila i preživela uprkos lekarskim prognozama, prenosi Today.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)