Medicinska sestra Tejlor Pikarajner (31) vrlo je posvećena svom humanom poslu. Tokom pandemoje Covid - 19 iz rodne Minesote se preselila u Nju Džerzi kako bi pomagala obolelima od korone. Kako je rekla, nikad nije razmišljala da li će se i sama zaraziti, jedino što joj je bilo važno jeste pomoć obolelim pacijentima.
Po završetku pandemije vratila se u Minesotu kako bi pomogla dečaku Brodiju od 18 meseci koga nije poznavala.
- Slučajno sam čula za Brodijev slučaj. Gotovo sam se rasplaka kad sam videla njegove slike i tog malenog, preslatkog plavokosog dečaka koji je bio teško bolestan. Imao je retko oboljenje bubrega kongenitalni nefrotski sindrom, genetsku bolest koja se javlja u prvoj godini života - rekla je Tejlor.
Brodi, koji ima još četvoricu braće i sestru, nije jedini u porodici sa ovim oboljenjem. I njegova sestrica je bolesna od iste bolesti, pa joj je majka donirala bubreg. Međutim, kad su lekari uradili analize ispostavilo se da dečakov otac nije dobar donor i da ne može da pomogne sinu. Maleni dečak je stavljen na listu čekanja, ali pitanje je da li bi doživeo transplataciju.
- Kad sam čula da je dečaku potreban bubreg nisam se premišljala ni sekundu. Kao medicinska sestra znala sam da postoji opasnost i po donora, rizik sa operacijom, ali nisam o tome razmišljala. Jedino što mi je bilo važno jeste da se spase taj maleni život tako što ću mu donirati bubreg. Prijavila sam se kao Brodijev donor, uradili su testove i ispostavilo se da mu moj bubreg savršeno odgovara - kazala je Tejlor.
Dečakova majka Glorija dobro se seća poziva iz bolnice kad su joj rekli da su pronašli donora bubrega za njenog sina.
- Pozvali su me iz bolnice i rekli da imaju dobre vesti. Pronađen je donor za Brodija, asam počela da plačem od sreće. To je značilo ne samo da će moj sin živeti, već da neće više morati da ide često u bolnicu kao do sada. Brodi je proveo više od mesec dana u bolnici nakon rođenja i morao je da se podvrgava čestim infuzijama kako bi se poboljšala funkciju bubrega. On se, takođe, oslanja na sondu za hranjenje i verovatno bi tako ostalo do njegove sedme godine - ispričala je Glorija.
Tejelor je imala mogućnost da ostane anoniman donor, ali to nije želelam posebno što se njena snaja družila sa Glorijom. Poslala je dečaku plišanu igračku i pismo, a prvi put ga je srela nekoliko dana pred operaciju. Zbog problema sa koronom koja je još bila prisutna hiruška intervencija je bila pomerena, a dečakovo stanje se u međuvremenu pogoršalo, pa je šest nedelja proveo na dijalizi po četiri sata četiri puta nedeljno.
Konačno transplatacija je i urađena i to na 27 rođendan Tejlor koja je u tome videla simboliku, jer je njen bubreg omogućio jednom dečaku da živi i da odrasta normalno.
- Teško je to opisati rečima. Nismo mogli da verujemo da neko ko nije član naše porodice i ko praktično ne poznaje Brodija pristaje da mu da svoj bubreg. To je bio najneverovatniji poklon koji je moj sin mogao da dobije - rekla je sa suzama u očima zahvalma dečakova majka.
Tejlor se posle tri dana nakon operacije otpuštena iz bolnice, a vrlo brzo se oporavila.
- Nikad ranije nisam imala operaciju, niti sam bila hospitalizovana, pa nisam znala šta da očekujem. Bilo jhe lakše nego što sam mislila i ponovo bih isto učinila - poručila je ova humana medicinska sestra, a prenosi Ej- Bi- Si njuz (ABCnews).
Komentari (0)