Tovana Luni donirala je bubreg svojoj majci 1999. godine, međutim, samo nekoliko godina i ona sama se suočila s teškim zdravstvenim stanjem nakon što joj je preostali bubreg, usled komplikacija u trudnoći, potpuno atrofirao. Sada, pedesettrogodišnja žena iz Alabame postala je najnoviji primalac genetski modifikovanog svinjskog bubrega i trenutno je jedina živa osoba na svetu koja je primila transplantaciju životinjskog organa, saopštio je Njujorški bolnički kompleks NYU Langone u utorak.
- Presrećna sam, blagoslovena sam što sam primila ovaj poklon, ovu drugu šansu za život - rekla je Lunijeva na konferenciji za novinare, održanoj tri nedelje nakon intervencije.
Ksenotransplantacija, transplantacija organa između različitih vrsta, dugo je bila privlačan, ali teško ostvariv naučni cilj. Rani eksperimenti na primatima nisu uspeli, ali nedavni napredak u genetskom inženjeringu i upravljanju imunološkim sistemom približili su ovu ideju stvarnosti.
Svinje su idealni donori
Svinje su postale idealni donori: brzo rastu, rađaju velika legla i već su deo ljudske ishrane.
Zagovornici se nadaju da bi ovaj pristup mogao da pomogne u rešavanju ozbiljnog nedostatka organa u Sjedinjenim Američkim Državama, gde više od 100.000 ljudi čeka na transplantaciju, uključujući više od 90.000 onih kojima su potrebni bubrezi.
Luni je živela sa dijalizom od decembra 2016. godine - punih osam iscrpljujućih godina. Visok krvni pritisak izazvan preeklampsijom ostavio je posledice, zbog čega je razvila hroničnu bubrežnu bolest.
Možda vas zanima…
printskrin youtube Associated Press
Iako je imala prioritet na listama čekanja za transplantaciju kao živi donor, potraga za kompatibilnim bubregom bila je frustrirajuća. Njene neuobičajeno visoke količine štetnih antitela činile su odbacivanje gotovo neizbežnim, a kako je njeno telo gubilo vitalne krvne sudove potrebne za dijalizu, njeno zdravlje se pogoršavalo.
Bez opcija, ona je aplicirala za kliničko ispitivanje transplantacija svinjskih bubrega i konačno je podvrgnuta sedmosatnoj operaciji 25. novembra.
Na pitanje kako se osećala nakon operacije, Lunijeva je sa oduševljenjem odgovorila: "Puna sam energije, imam apetit… i naravno, mogu da idem u WC. Nisam išla osam godina!" smejala se, dodajući da planira da proslavi "novi život" u Diznilendu.
Džajme Lok, hirurg iz tima za transplantaciju, opisala je rezultate sa divljenjem.
- Bubreg je funkcionisao gotovo isto kao i bubreg od živog donora - rekla je ona, dodajući da je Tovanin muž po prvi put video crvenilo na njenim obrazima nakon niza godina.
"To je čudo transplantacije"
Inače, Lunijeva je treća osoba kojoj je transplantiran genetski modifikovan svinjski bubreg, a koja nije bila moždano mrtva.
Rik Slejman, prvi primalac, preminuo je u maju dva meseca nakon operacije u Opštoj bolnici u Masačusetsu. Druga osoba, Lisa Pisano, inicijalno je pokazivala znakove oporavka nakon operacije u NYU Langone, ali je organ morao biti uklonjen posle 47 dana. Ona je preminula u julu.
printskrin youtube Associated Press
- Lunijeva, međutim, nije bila terminalno bolesna pre transplantacije - napomenuo je Robert MontgomerI, koji je vodio operaciju.
Svaki slučaj, naglasio je on, pruža ključne lekcije za usavršavanje tehnika.
Bubreg je obezbedila biotehnička kompanija Revivicor, koja uzgaja genetski modifikovane svinje u Virdžiniji. Kompanija eGenesis iz Masačusetsa obezbedila je bubreg za Slejmana. Lunin bubreg ima 10 genetskih modifikacija koje poboljšavaju kompatibilnost sa ljudskim organizmom – napredak u odnosu na prethodne pokušaje kada su se koristili bubrezi sa jednom genetskom modifikacijom i uključivali svinjski timus da bi pomogao u obučavanju imunološkog sistema domaćina i sprečavanju odbacivanja.
printskrin youtube Associated Press
Montgomeri, pionir u ovoj oblasti koji je izveo prvu transplantaciju genetski modifikovanog svinjskog organa u moždano mrtvog pacijenta 2021. godine, rekao je da će obe metode verovatno ući u klinička ispitivanja "verovatno do ovog vremena sledeće godine ili čak pre".
- Ovo je ključni trenutak za budućnost transplantacija - rekao je Kevin Longino, izvršni direktor Nacionalne fondacije za bubrege. Istraživanja ove neprofitne organizacije pokazuju da pacijenti i njihove porodice podržavaju brži napredak kliničkih ispitivanja, verujući da je rizik od nepreduzimanja koraka veći od nesigurnosti ksenotransplantacije, prenosi ScienceAlert (SajensAlert).
Lunijeva je puštena iz bolnice 6. decembra u obližnji apartman u Njujorku. Iako njeni visoki nivoi antitela i dalje izazivaju brigu, doktori je pažljivo prate koristeći nosivu tehnologiju i testiraju novi režim lekova kako bi sprečili odbacivanje.
Periodični odlazak u bolnicu biće verovatno i dalje potreban, ali tim ostaje optimističan da će Tonina moći da se vrati kući za tri meseca.
Komentari (0)