Martin Pistorius imao je samo 12 godina kada mu je život drastično promenjen zbog retke i teške bolesti. Dijagnostikovan mu je kriptokokni meningitis i tuberkuloza mozga, što je izazvalo ozbiljno oboljenje, a nakon toga je razvio sindrom zatvorenosti u sopstvenom telu – stanje koje ga je paralizovalo, ali nije umanjilo njegovu svest.
Sindrom zaključanog tela je neurološki poremećaj koji paralizuje sve mišiće, osim onih koji kontrolišu pokrete očiju.
Osobe koje pate od ovog retkog sindroma ostaju potpuno svesne svega što se dešava oko njih, ali nisu u mogućnosti da govore ni da se kreću, a često su smatrane "nesvesnim". Takvo stanje može trajati godinama, a u Martinovom slučaju – više od decenije.
Četiri godine u vegetativnom stanju
Za Martina Pistoriusa, četiri godine u vegetativnom stanju bile su najteži period njegovog života. Bez sposobnosti da se pomeri ili komunicira, osećao je potpuni gubitak kontrole nad sopstvenim životom.
- Osećaš se kao da ne postojiš - rekao je Martin, opisujući osećaj bespomoćnosti koji je proživljavao.
Printscreen/Instagram/Instagram/LadBible
Njegov život je bio potpuno u rukama drugih – od toga šta je jeo i pio, do toga gde će biti sledeće nedelje. Zbog te potpune nesvesnosti nije mogao da izrazi svoje želje ni potrebe. Sve je delovalo kao da je odlučeno od strane drugih, a Martin je osećao da mu je oduzeta svaka sloboda.
Možda vas zanima…
Povratio se i dobio nadu za život
Međutim, početak 2001. godine doneo je preokret. Tokom jedne terapije, terapeutkinja Virna van der Valt primetila je da Martinovi pokreti očiju nisu samo refleksivni, već pokazuju svest. Bio je to prvi znak da je Martin povratio svest. Iako su svi oko njega smatrali da je još u komi, Virna je bila prva koja je prepoznala da on nije potpuno nesvestan.
To otkriće dovelo je do daljih istraživanja i ubrzo su mu roditelji omogućili da komunicira pomoću specijalnog računara sa predinstaliranim komunikacijskim softverom. Ovaj korak bio je ključan za njegov povratak u svet komunikacije i samostalnosti.
Neverovatna transformacija
Danas, više od dve decenije nakon preokreta, Martin Pistorius je živi primer neverovatne ljudske izdržljivosti i nade. Uz pomoć tehnologije i podrške porodice, ostvario je neverovatne uspehe. Diplomirao je računarske nauke sa odličnim uspehom, naučio je da vozi, objavio knjigu "Ghost Boy" (Dečak duh), održao TED Talk, postavio evropski rekord u trkama invalidskih kolica i postao otac.
- Od 2010. godine, moj život se potpuno promenio. Postao sam osoba kakva sam oduvek želeo da budem, a svaki dan je nova prilika za ostvarenje sna - rekao je Martin na svom Instagramu, podelivši sa svetom svoja postignuća i napredak.
Printscreen/Instagram/Instagram/LadBible
Martinova priča ne samo da inspiriše, već takođe postavlja važna pitanja o neurološkim poremećajima i mogućnostima komunikacije za osobe u sličnim stanjima. Kroz svoju borbu Martin je postao simbol nade, hrabrosti i moći ljudskog duha.
Šta je sindrom "zarobljenosti u sopstvenom telu"
Sindrom zarobljenosti u sopstvenom telu (engl. Locked-in syndrome, LIS) je ozbiljan neurološki poremećaj u kojem pacijenti nisu u stanju da se pomeraju ili govore, ali su potpuno svesni svega oko sebe. Najčešće nastaje usled lezije ventralnog dela moždanog mosta, obično izazvane trombozom bazilarne arterije. Iako je mortalitet visok u prvim mesecima, mnogi pacijenti mogu preživeti i nekoliko decenija uz odgovarajuću negu. Osobe sa LIS-om zadržavaju kognitivne funkcije i mogu komunicirati treptanjem ili pomeranjem očiju, dok su njihovi udovi i govor paralizovani. Neki pacijenti zadržavaju pokretljivost mišića lica i ekstraokularnih mišića, dok koordinacija disanja i glasa često nije moguća.
Komentari (0)