Naši kućni ljubimci su, za razliku od ljudi, na "zimski kaput" osuđeni tokom cele godine. Zimi im je on prednost zbog grejanja, ali leti može da im predstavlja pravu tegobu. Psi se znoje samo na šapicama, a ne celom površinom tela, pa se rashlađuju iključivo putem dahtanja. Telo psa se zato lako može pregrejati, temperatura mu raste, a kao krajnja posledica može da se javi i toplotni udar. Reč je najčešćem zdravstvenom problemu koji može da muči vaše voljeno biće.
Psi češće dobijaju toplotni udar od mačaka, a na udaru su posebno mlade i stare životinje koje nisu u dobroj kondiciji. Srčane bolesti, gojaznost, starost ili problemi disajnih puteva stavljaju pse pod dodatni rizik. Psi sa kraćim njuškama, kao što su mops ili buldog, teže "izbacuju" toplotu dahtanjem, a određene rase ne tolerišu vrućinu dobro kao druge. U tu grupu se ubrajaju engleski i francuski buldozi, bokseri, bernardinci, mopsi i primerci ši cua.
Direktna izloženost suncu nije jedini problem jer vaš ljubimac može dobiti i toplotni udar ukoliko boravi u pregrejanom prostoru.
Ako primetite da vam je pas malaksao, da ubrzano diše, povraća, ima proliv i temperaturu višu od 40ºC hitno ga sklonite sa sunca i rashladite tuširanjem ili stavljanjem mlakih obloga oko vrata.
Na letnjim žegama, iako se psi kupaju, ipak može da dođe do toplotnog udara i sunčanice. Držanje pasa na plažama ispod suncobrana ne umanjuje mogućnost da se to desi. Takođe, tokom leta su psi pod većim rizikom da im izgore šape od toplote, da dehidriraju ili da dožive toplotni udar.
Toplotni udar kod pasa može dovesti do otkazivanja organa, moždanog oštećenja, krvarenja, slepila, grčenja ili čak i smrti. Normalna temperatura tela kod njih je od 38 do 39 stepeni. Temperatura viša od 41 stepena je smrtonosna i potrebna je momentalna veterinarska pomoć. Zato je važno da odmah prepoznate prve simptome toplotnog udara i odreagujete na vreme.
Možda vas zanima…
Simptomi toplotnog udara
Simptomi toplotne iscrpljenosti uključuju: dijareju, mučninu i povraćanje, brzo dahtanje, kao i crvenilo kože unutar ušiju.
Prvi i osnovni znak upozorenja jeste zadihanost psa, odnosno kako vlasnici kažu "plaženje jezika do poda". Podrazumeva se da će svaki pas na suncu biti zadihan, ali, ukoliko to dahtanje uz ostale simptome potraje, odmah potražite pomoć.
Drugi simptomi su grčenje mišića, koje je veoma vidno. Pas postaje nervozan, šeta bez cilja, liže se, seda i ustaje. Desni mu postaju tamno crveni ili potpuno blede, a telesna temperatura mu je povišena. Takvo stanje je veoma opasno jer može izazvati pucanje mišićnih tkiva psa, skupljanje tečnosti u mozgu, a što dalje može da izazazove šok i komu. Krajnji ishod može da bude smrt. Zato morate veoma brzo da reagujete.
Prva pomoć
Prva pomoć je možda i presudna. Psa odmah treba skloniti na tamno i hladno mesto i umotati ga u peškire natopljene mlakom vodom. Posebno je bitno da mu se umota predeo oko vrata. Ne koristite led ili veoma hladnu vodu jer to može biti kontraproduktivno s obzirom na to da prebrzo hlađenje može biti okidač za druga stanja koja ugrožavaju život psa.
Obezbedite slobodan pristup vodi, ali ne terajte životinju da pije. Ona u tom slučaju može da udahne vodu ili se uguši.
Psa odmah nakon ukazane prve pomoći odnesite do veterinara i to zamotanog u peškire navlažene mlakom vodom. Veterinar će mu dati infuziju i pružiti mu pomoć. Čak iako pas izgleda kao da se oporavlja, odvedite ga kod veterinara što pre. Dehidratacija je samo jedna komplikacija toplotnog udara koju veterinar treba da ustanovi.
Terapija kiseonikom je česta da bi se poboljšala perfuzija vitalnih tkiva i organa, a antibiotici se daju da bi se sprečila sepsa.
Sunčanica je uz toplotni udar najčešća letnja bolest koja je posledica preteranog izlaganja suncu. Javlja se, baš kao i kod ljudi, kada glavu psa ne zaštitimo dovoljno. Simptomi su veoma slični toplotnom udaru, što znači da će pas imati povišenu temperaturu, osećaće opštu slabost, javiće se problem sa vidom, a puls će biti ubrzan. Sve što važi za sprečavanje i lečenje toplotnog udara, važi i za sunčanicu.
Preventiva najbitnija
Kada je preventiva u pitanju, ona je ključna u ovoj situaciji. Nikada ne ostavljajte psa u automobilu. Čak ni delimično otvoren prozor na kolima nije rešenje. Izlaženje od 9h do 19h treba izbegavati. Svom ljubimcu postavite posudice sa vodom na više mesta po kući.
Šta možete da uradite da vaš pas ne bi dobio toplotni udar?
- Kada je temperatura visoka ne dozvoljavajte psu da se zadržava na toplim površinama kao što su asfalt i cement. Neka šetnje po ovakvim površinama budu minimalne
- Odvedite psa na lagano šišanje jer kratka letnja dlaka može pomoći u prevenciji pregrevanja, ali nikada ne šišajte psa do kože. Psi sa dugačkom dlakom moraju imati ostavljeno najmanje 3 centimetra dlake da ih zaštiti od opekotina od sunca
- Obezbedite psu pristup svežoj vodi u svakom trenutku, kao i hladovinu
- Nemojte držati njušku svom psu jer tako smanjujete mogućnost psa da dahće
- Mnogi psi uživaju u plivanju, prskanju u malim bazenima ili trčanju kroz prskalice kada je toplo vreme. To može pomoći u snižavanju temperature tela
- Nikada ne ostavljajte svog psa u kolima
BONUS VIDEO:
Komentari (0)