Jedan od najvećih strahova svakog roditelja jeste da će izgubiti dete usled nesreće ili pod nekim drugim okolnostima i da ga više nikada neće pronaći. Posebno je traumatično onima koji su bez najmilijih ostalih nakon što su se oni izgubili ili su kidnapovani, nakon čega očajni roditelji, osim neizmerne tuge, na duši nose i teret krivice zbog toga što su "dopustili" da se njihovom detetu nešto tako strašno dogodi. Baš takvu tragediju je doživela jedna mama po imenu Gabrijela Suarez, koja je godinama u sebi nosila bol kakva se teško može opisati rečima, i to zato što je verovala da je zauvek izgubila svog voljenog sina.
Sve je počelo jednog naizgled sasvim običnog jutra kada je Gabrijela svog sinčića od svega tri godine povela u vrtić. U samo jednom momentu njene rasejanosti (godinama kasnije nije mogla da se seti šta je i kako je moglo da pođe po zlu) mališan je nestao bez traga.Budući da su već bili blizu obdaništa, očajna majka je vrištala i dozivala dete, a u potragu za njim dali su se i drugi roditelji, koji su pretražili svaki kutak u krugu od kilometar oko predškosle ustanove. Danima su objavljivani apeli na društvenim mrežama sa svih strana, alarmirana je policija, detektivi... ali detetu se jednostavno izgubio svaki trag.
Potraga godinama nije davala nikakve rezultate.
Gabrijela je bila toliko opsednuta pronalaskom sina da je počela da radi i sa udruženjima koja su se bavila istraživanjem i rešavanjem slučajeva nestanka dece. Takvo okruženje joj je tada omogućilo da priđe porodičnim kućama u kojima se zbrinjavaju napuštena deca ili siročad. Jednog dana je tamo sasvim slučajno upoznala 13-godišnjeg dečaka po imenu Tomas. Bio je to veoma osetljivi tinejdžer koji je uvek bio podalje od drugih i više je voleo da crta nego da se igra sa drugima.
youtube/STR Noticias
Gabrijela se odmah vezala za dečaka toliko da nije mogla da objasni šta se zapravo dogodilo između njih, pa je odlučila da mu zauvek podari dom. Usvojila ga je i to je prihvatila čitava njena porodica.
Činilo se da sve ide dobro između njen i njenog novousvojenog sina, sve dok jednog dana Tomas nije počeo da pevuši pesmu koju je nekada davno ona pevala sa svojim izgubljenim sinom. Gabrijeli se zaledila krv u žilama. Naime, to je bila pesma koju je koju je ona lično izmislila za svog Bernarda.
Možda vas zanima…
- Pitala sam je kako je moguće da je on to znao? - ispričala je kasnije Gabrijela.
youtube/STR Noticias
Gabrijela je tada prvi put malo detaljnije pogledala Tomasa - imao je tamnu kosu i smeđe oči kao njeno izgubljeno dete, ali ipak, na hiljade dece je imalo ove fizičke karakteristike!
Međutim, nešto joj nije davalo mira, pa je odlučila da uradi DNK test na dečaku i tako je otkrila istinu - Tomas je zapravo bio njen davno izgubljeni sin Bernardo! Oboje su bili šokirani, ali ona je morala da zna istinu o tome ko joj je ukrao dete pre deset godina kada mu je bilo samo tri godine. Dečak joj je ispričao sve: kako ga je nepoznata žena uzela za ruku i odvela ga kući, pretvarajući se da mu je majka.
Kasnije se ispostavilo da je ta žena to uradila iz očaja nakon što je izgubila svoje jedino dete u saobraćajnoj nesreći i osećala je da više ne može da živi sama. Na kraju je uhapšena i osuđena za lišavanje slobode i kidnapovanje, dok su Gabrijela i Tomas dobili priliku za jedan potpuno novi život.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)