Roditeljstvo je verovatno najteži posao na svetu. Ne postoji priručnik koji garantuje uspeh, niti recept koji radi za svako dete. Ipak, ono što je zanimljivo jeste da u našem podnevlju postoje određene "vaspitne mere" koje su se prenosile s kolena na koleno, iako su u osnovi pogrešne i ostavljaju duboke tragove.
Greške u vaspitanju dece su veoma česte, kada ste prvi put roditelj malom biću, ne znate da se ponesete kako treba u svakoj situaciji. Pronašli smo neke zanimljive načine na koje su naši roditelji vaspitavali decu, a ispostavilo se da mnogi roditelji i dalje koriste iste metode koje, iako deluju bezazleno, zapravo stvaraju traume, nesigurnost i osećaj krivice kod dece.
Izdvajamo osam obrazaca ponašanja koje ćete sigurno prepoznati, možda i u sopstvenom detinjstvu, a možda i u načinu na koji danas vaspitavate svoju decu.
Kada dete padne – kazna umesto utehe
Jedna od scena koja se i danas viđa na ulicama i igralištima jeste roditelj koji, umesto da podigne dete i pita da li je dobro, poteže za šamarom ili ćuškom. Ideja iza toga je "naučiće da pazi", ali stvarnost je drugačija.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Dete tada uči da se oseća krivim zbog sopstvene radoznalosti i nespretnosti, što može da ostavi duboke emotivne ožiljke.
"Ako ne prestaneš da plačeš…"
Suze kod dece mnogi roditelji i dalje doživljavaju kao bezobrazluk, a ne kao izraz emocije. Zato pribegavaju različitim pretnjama "Uzeće te baba u vreću" ili "Evo psa koji će te ujesti ako se ne smiriš".
Možda vas zanima…
Iza ovoga se krije zastrašivanje umesto razumevanja. Umesto da dete nauči da prepoznaje i reguliše emocije, ono uči da ih potiskuje, uz osećaj da je pogrešno pokazivati tugu ili bol.
Hrana kao oružje
Koliko puta ste čuli: "Ako ne pojedeš sve iz tanjira, nema igranja!" ili "Nema crtanja dok ne pojedeš supu!". Ucenjivanje hranom je gotovo postao ritual u našim porodicama.
shutterstock.com
Međutim, ovakve ucene ne uče dete zdravim navikama, već stvaraju pritisak i averziju prema obroku. Hrana prestaje da bude zadovoljstvo i postaje sredstvo kontrole.
Opsesija hlebom
Poseban fenomen našeg podnevlja jeste hleb. "Bez hleba se ne računa da si jeo!" – rečenica koju deca odrastaju slušajući. Roditelji insistiraju da dete mora da pojede bar parče, jer "tako treba". Posledice su loše navike i višak kilograma. Deca često žele da pojedu obrok bez hleba, ali roditelji ih uče da je nepotpuno jesti bez ove "osnovne" namirnice.
Večito poređenje
"Vidi kako tvoj brat sluša!", "Tvoja drugarica ima sve petice!" – ovakve rečenice deca pamte zauvek. Umesto da dobiju podršku, ona stiču osećaj da nikada nisu dovoljno dobra.
shutterstock.com
Poređenje ne podstiče napredak, već nesigurnost i uverenje da će drugi uvek biti bolji.
Prazne pretnje
Roditelji često posežu za ultimatumima tipa "Ako to ne uradiš, nikada više nećeš ići u park" Deca vrlo brzo nauče da takve rečenice nisu istinite, pa pretnje izgube smisao. Na kraju, roditelji gube autoritet, a deca se samo nauče da ne shvataju ozbiljno ono što im se govori.
"Ja idem, a ti ostani tu"
Jedan od najvećih strahova dece je da će biti ostavljena. Ipak, mnogi roditelji upravo tim strahom manipulišu decom, glumeći da odlaze dok dete bespomoćno stoji.
Shutterstock/VGstockstudio
Takva "vaspitna mera" ne uči poslušnosti, već stvara dubok osećaj nesigurnosti i napuštenosti.
"Za koga ja sve ovo radim?"
Koliko puta deca čuju kako roditelji "žrtvuju svoj život" zbog njih? Umesto da to kod deteta probudi zahvalnost, često izaziva osećaj krivice i uverenje da roditelj ne bi bio srećan da njega nije bilo. Deca tako odrastaju sa teretom da su "problem" i da su roditeljima oduzela slobodu.
Sve ove "vaspitne mere" imaju zajedničku crtu, možda su nastale iz nemoći, navike ili uverenja da "tako treba", ali posledice su ozbiljne. Deca odrastaju u odrasle ljude sa osećajem krivice, nesigurnosti i niskog samopouzdanja. Umesto da im roditelji budu utočište i podrška, deca uče da ljubav dolazi uz uslov, poređenje ili pretnju.
Roditeljstvo je odgovornost, ali i prilika da se loši obrasci iz prošlosti prekinu. Sledeći put kada poželite da izgovorite rečenicu "Za koga ja sve ovo radim", setite se, dete vam nije tražilo da se rodi, ono zaslužuje ljubav i podršku bez ucena i pretnji. A to je lekcija koju naše društvo tek treba da savlada, piše Zelena učionica.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)