Amanda se zaljubila u čoveka koji ima dve ćerke, uprkos činjenici da nikada nije volela decu. Za njega se i udala, a onda je shvatila da mora da ima nekakava odnos sa njegovim ćerkama. Iz tog razloga pokušala je različite stvari, a naletela je na mnoge uspone i padove. Zato je rešila da ispriča svima svoju priču i da nekim budućim maćehama makar malo pomogne.
Ignorisanje dece
Mislila je da pola godine, koliko su deca u Njujorku, u njenom životu, može zanemariti činjenicu njihovog postojanja. Čak i kada boravi u Francuskoj, gde deca žive s majkom, nema puno kontakta s njima jer uglavnom, kako kaže, ne želi da smeta. Problem vidi u tome što na njenog muža utiču njegova deca, i pozitivno i negativno, a na nju utiče on pa uprkos njenim naporima da ih ignoriše, to jednostavno nije moguća opcija, ma koliko ona to želela. Deca su glasna, imaju svoje potrebe i komplikovana i to je nešto što autorka prihvata, istovremeno pokušavajući da sa njima sarađuje. Shvatila je da je tako lakše.
Biti prijatelj
Pokušala je da im bude i prijatelj. S obzirom na to da je mlađa od supruga više od deset godina, i ima pokćerku od 18 godina, smatrala je pametnijim izborom biti njenaprijateljica. Pokušala je da izlazi na ručak sa pokćerkom i priča o momcima i seksu, a u početku se sve činilo kao dobar izbor, ali onda je teška istina izašla na videlo, kći ne želi da sluša o tatinom seksualnom životu, i ima pravo. Shvatila je kako zaista nema potrebe dete još više plašiti. Tu vrstu saveta prepušta nekom drugom.
Kupovanje naklonosti
Spoznaju kako je u boljoj financijskoj situaciji od njihove odlučila je okrenuti u svoju korist. Vodila je pokćerku na skupe ručkove, u kupovinu, ponudila platiti i kupiti brdo 'igračaka' i predmeta, za koje je čak znala da će joj već sutra dosaditi. I, naravno ubrzo je shvatila, da kada su mame i deca u pitanju, ne možete novcem ništa postići, ni kupiti. Polazeći od sebe, Amanda nikada ne bi prihvatila ni milion dolara kao nekakvu zamenu za svoju majku.
Upoređivanje roditeljskih veština
Stalno je upoređivala veštine svog muža sa veštinama svojih roditelja. Jer kako nikada sama nije bila roditelj, neni majka i otac su bili jedini primer roditeljstva koje je ikada upoznala, izuzev prijatelja koji imaju decu. Osim činjenice da su odgojili kćer koja nije luda za decom, iako nezina sestra jeste, njeni roditelji čine joj se savršeni. Ona i sestra imale su strog odgoj, ponešto drugačiji od ovog francuskog. Upoređivanje načina na koji moj muž odgaja decu s načinom na koji su njeni roditelji odgajali nju i sestru, gubitak je vremena, ističe autorka.
Iako bi bilo lakše udati se za muškarca koji nema decu, za nju je ispalo drugačije, ona daje sve od sebe da ne zabrlja, i trudi se da bude neka vrsta pozitivnog uticaja na njihove živote.
Komentari (0)