Koliko puta ste se pokajali što ste poklekli pred predrasudama? I koliko puta ste bili na dobitku kad ste odbacili predrasude i išli kroz život vođeni srcem ili intuicijom?
Melisa iz Australije je upravo zahvaljujući izbegavanju predrasuda promenila ugao gledanja na neke stvari u životu i javnosti stavila do znanja koliko je društvo u celini postalo nepravedno prema starijim osobama.
Ovo je njena priča posle koje ćete se, verujemo, duboko zamisliti.
Pixabay.com
Melisa je došla u lokalnu pekaru i poželela da popije kafu u bašti. U trenutku dok je čekala porudžbinu, stariji gospodin je započeo razgovor sa njom.
- Bio je druželjubiv, harizmatičan i imao je topao osmeh – navodi Melisa.
Možda vas zanima…
To je, ujedno, i bio razlog zbog kog je odlučila da pozove na kafu i slatkiš. Deka se malo snebivao, ali je na kraju pristao.
- U drugom scenariju, to je moglo da izgleda skandalozno: mlada udata žena, majka troje dece, poziva starijeg nepoznatog muškarca na piće. Ali ovaj scenario je bio potpuno drugačiji – otkriva Melisa.
Dekica po imenu Brajan imao je 91 godinu, a Melisa 34. Dok su sedeli u osunčanoj bašti pekare i ispijali kafu, započeli su razgovor. Melisa je zamolila Brajana da joj priča o sebi.
- Saznala sam da piše knjigu i da se nedavno provozao cesnom. Bila sam očarana njegovom strašću za životom. Brajan se pokazao kao odličan sagovornik i pitao me je da mu pričam o svom životu. Boravak u njegovom društvu izuzetno mi je prijao – otkriva Melisa.
Umesto da razgovaraju o stvarima poput televizijskih emisija, njih dvoje su otvorili sasvim druge teme. Pričali su o životu posle smrti, uticaju religije, prirodnim katastrofama i da li se novcem može kupiti sreća.
Kad se sastanak bližio kraju, Melisa je zatražila od Brajana broj telefona. Tako je, navodi za Insajder, počelo jedno lepo prijateljstvo.
Melisa je odlučila da upozna svog novog poznanika sa svojim mužem. Upoznavši Brajana, udovca koji je ostao bez sina, njen suprug je bio potpuno očaran. Pozvao je Brajana da češće dolazi kod njih na doručak i kafu.
- Ponekad bi doneo blago iz prošlosti, poput knjige sa autogramima američkih vojnika koji su posetili mesto pokraj Melburna, gde smo živeli. Moja deca su volela da slušaju njegove živopisne priče i uživala su u njegovom smehu – otkrila je Melisa.
Pixabay.com
Ejdžizam je postao duboko ukorenjen u našoj kulturi; to je oblik predrasude ili diskriminacija starijih ljudi zasnovane na netačnim stereotopima. Ali, međugeneracijska prijateljstva nude sve vrste prednosti.
- Jedna od stvari koje volim kod Brajana je što možemo da razgovaramo na dubljem nivou. Nedavno mi je pitao zašto mislim da on ima srećan i ispunjen život. Posle dugog razmišljanja, rekla sam da verujem da je to zato što je zahvalan na onome što ima, što je pridavao značaj međuljudskim odnosima nego materijalnim stvarima i što ima pozitivan pristup životu – navodi Melisa.
Od trenutka kad je Brajan ušao u njen život do danas prošle su četiri godine. Melisa tvrdi da je veoma zahvalna na tom životnom daru. Brajan se, kaže, pokazao kao pravi prijatelj, neko na koga može da računa i u lepim i u teškim trenucima.
Shutterstock
- Kad je moj muž morao da obustavi posao tokom pandemije, Brajan mu je bio značajna podrška. Kad je moja četvorogodišnja ćerka nedavno operisala krajnike, Brajan se redovno javljao i slao joj pozdrave – otkriva Melisa.
Iako se sa porodicom preselila u drugi grad, i dalje je u kontaktu sa Brajanom. On joj šalje fotografije svoje bašte i starog komšiluka, a Melisa njemu snimke njenih mališana kako se igraju u dvorištu novog doma.
- Ukoliko ste otvoreni za nove prijatelje, za one koji vas podižu i nude stimulativne razgovore, humor i zajednička interesovanja, preporučujem vam da pronađete svog Brajana. Uskoro ćete otkriti da su godine samo broj – poručuje Melisa.
Komentari (0)