Neimenovana žena sa Kosova i Metohije u Gnjilanu je usred zime 1994. godine ostavila svoju bebu u kartonskoj kutiji pored kontejnera. Humanost slučajnih prolaznika, koji su odmah pozvali policiju i bebu odneli u Hitnu pomoć, tu devojčicu je sačuvala sigurne smrti.
- Jedino što znam jeste da sam ostavljena po zimi `94. na Kosmetu, u kutiji kraj kontejnera. Moja majka me je tamo ostavila i otišla. Znam da je bilo jako hladno, bila je subota u Ulici cara Lazara, a ja ostavljena da umrem u kutiji - započinje svoju priču za Srećnu Republiku Milica Mršulja (28).
Ta mlada žena imala je sreću u nesreći da je usvoji divna porodica uz koju joj ljubavi nikad nije manjkalo. Rasla je u skladnom domu, ali porodičnu sreću je pred bombardovanje `99. godine narušila jedna vest. Devojčica se tako sa svega 5 godina suočila sa stravičnom istinom koja ju je veoma pogodila, budući da kao dete to tada nije mogla da shvati.
- Od dece iz susedsva sam saznala da sam usvojena. Još tada sam na koži iskusila vršnjačko nasilje. Rekli su mi da ja nemam ni mamu ni tatu, da sam niko i ništa. Deca su se čak i igrala "ratovanja" i to tako što bi svi oni "ratovali" protiv mene same. Bila sam zapanjena i pored toga što mi je žena koja me je usvojila i koju smatramajedinom pravom majkom, objasnila sve. Dugo posle toga sam krila da sam usvojena, smatrala sam da me neko možda ne bi prihvatio da zna - otkrila je Milica kroz kakvu je agoniju prolazila kao dete.
Priznala nam je da joj je u to vreme bilo izuzetno teško da se bori sa svim pritiscima.
- Mnogo je bilo teško s obzirom na to da jedno dete ne ume da shvati zašto ga neko napada. Ruši mu se ceo svet, oseća se loše i napušteno. Vremenom je pak bivalo bolje, ali neke rane ostaju do kraja života - istakla je naša sagovornica.
Možda vas zanima…
Milica je uprkos svemu izrasla u velikog borca, kog niko nije uspeo da slomi. Ona je čak i pokušala da sazna ko su joj roditelji, ali budući da se sve odigralo na KiM, uvek je nailazila na odgovore da o njima nema nikakvih tragova.
- Rečeno mi je da o mom rođenju nema nikakvih papira. Jednom sam slučajno naletela na neku grupu za druženje ljudi iz Gnjilana, i tada sam ih pitala da li se sećaju mog slučaja. Mnogi su se sećali devojčice koja je ostavljena na zimi. Saznala sam tako sasvim slučajno ime svoje majke, a onda sam je i kontaktirala - otkrila je Milica.
Ipak, gotovo da niko u to vreme nije razumeo njenu težnju da upozna ženu koja ju je odbacila.
- Žena iz centra za socijalni rad me je pitala: "Zašto ti toliko želiš da nađeš to đubre koje te je ostavilo da umreš pored kontejnera? Znamo tu priču, žena te je ostavila u sred zime pored kontejnera u kutiji, nepokrivenu! A ti je još tražiš!". Tada sam zapravo prvi put čula za priču da sam bačena pored kontejnera i sve to je za mene bio šok. Nema očevidaca koji bi posvedočili da je to zaista tako i bilo, ali me ne čudi da jeste. Međutim, želela sam da od svoje majke čujem odgovor na pitanje: "Zašto?". To sam u svojoj knjizi i zapisala, a ključna rečenica glasi: "I tikva ima korene" - rekla je Milica.
U ekskluzivnom intervjuu otkrila je i kako je došlo do njenog susreta sa biološkom majkom.
- Do susreta sa biološkom majkom je došlo preko nekih ljudi sa KiM. Na kraju mi se javio njen brat od strica koji mi je rekao ko je ona. Zanimljivo je da sam morala da pričam sa 7 žena, jer je 1993. na 1994. godinu čak njih 7 napustilo svoju decu. I tako sam došla i do svoje majke. Na pitanje: "Zašto?", dobila sam odgovor da je ona "morala" to da učini jer nije imala podršku partnera koji je bio oženjen, kao ni svojih najbližih. Nije bila maloletna, ali mi je rekla da je to morala da uradi zbog biološkog oca koji je bio oženjen i tada je na Kosovu bio na funkciji - ispričala je mlada žena s veoma neobičnom životnom pričom.
Prema njenim rečima, biološka majka ni danas ne pokazuje kajanje.
- Ona ima novu porodicu i trenutno izgleda kao žena koja to nikada ne bi uradila. Pretpostavljam da njena porodica ni ne zna da je ona to uradila. Razumela bih da me je dala na usvajanje ili ostavila u bolnici, ali ovako ne mogu da joj oprostim. Tragala sam neko vreme i za ocem, ali majka mi je rekla da je to čovek koji više nije među nama. Njega više ne želim ni da tražim. Dosta je bilo - odlučna je Milica.
Ona danas ima svoju porodicu na koju je veoma ponosna.
- Specifično je da sam prvu porodicu dobila 18. maja 1994. kada su me usvojili, a drugu porodicu kada sam se udala. Ipak, najsrećniji dan u mom životu je dan kada sam dobila sina Iliju. Inače sam imala i 3 imena. Zavedena sam kao Zorana Lazarević, pa Milica Nikolić, a danas sam Milica Mršulja. Nakon svega, mogu da kažem da sam srećna žena i majka i sve se desilo ipak onako kako je trebalo - istakla je ona.
Foto: Instagram/https://wetransfer.com/downloads/b4b543dee13cd808e864ef663ace99b520221005092724/b
Milica je primer i kako se u životu sve vraća, tako da, iako je neljudski ostavljena da umre na zimi, usvajanjem je najpre dobila divnu porodicu, a zatim joj se ispunila želja da osnuje i svoju. Muža je upoznala sasvim slučajno. On je bio taksista i često ju je vozio, a jedan dan je bio presudan za njihovo poznanstvo.
- Pošto sam napisala i knjige, od kojih je jedna autobiografska, 2019. godine je trebalo da odem po njih pošto su upravo izašle iz štampe. Pozvala sam taksi, došao je Miloš i sudbina je učinila svoje. Vozimo se i dan danas. Međutim vožnja zbog knjiga od Leskovca do Niša i nazad, ta dva sata su bila dovoljna da Miloša i mene nešto međusobno privuče i da nakon tog dana nastavimo komunikaciju. To su bili neki počeci. On me je 9 meseci kasnije zaprosio i otad je počeo naš zajednički život. Venčali smo se 1. avgusta 2021, a postali roditelji 18. septembra iste godine - ispričala je Milica za Srećnu Republiku.
Trenutak kada je postala majka je bio ključan za nju. Kako je istakla, možda je do tog trenutka i razmatrala da li da ikada oprosti majci način na koji ju je ostavila, ali da se od momenta kada je i sama postala majka sve promenilo.
- Kada sam se porodila i uzela sina u ruke shvatila sam da ženi koja me je rodila ipak neću moći da oprostim apsolutno nikada. Dugo sam gledala u sina po rođenju i vraćala u prošlost. Nekada sam i ja bila tako mala, a odbačena... Bačena. Oprosta nema. Ilija je rođen iz velike ljubavi i srećno je i voljeno dete - naglasila je Milica.
Naša sagovornica se bavila glumom i nastupala je u više od 150 predstava. Osim toga, napisala je i autobiografsku knjigu, 2 romana, a sada radi na televiziji u Leskovcu.
- Svekrva mi je sjajna, bavimo se proizvodnjom testa i kolača, a nikada nisam sebe mogla tako da zamislim. U Leskovcu smo poznate kao svekrva i snajka. Uskoro planiram još jedan roman da objavim, kao i da glumim u nekoliko predstava. Vratila sam se sa trudničkog bolovanja na put umetnosti koji me ispunjava i koji volim. Majka te tako baci pored kontejnera na ulicu 1994. god, a 20 godina kasnije te gleda na svim televizijama - zaključila je svoju više nego neverovatnu priču još neverovatnija Milica.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)